У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Татјане Вуковић, Слободана Велисављевића, Милене Рашић и Гордане Којић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтевима за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Мирослава Ристића и окривљеног АА, поднетим против правноснажних пресуда Вишег суда у Нишу 10К бр. 23/24 од 05.05.2025. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 363/2025 од 26.08.2025. године, у седници већа одржаној дана 04.11.2025. године, једногласно је донео:

П Р Е С У Д У

I ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Мирослава Ристића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Нишу 10К бр. 23/24 од 05.05.2025. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 363/2025 од 26.08.2025. године, у односу на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) Законика о кривичном поступку, док се у преосталом делу захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног ОДБАЦУЈЕ као недозвољен.

II ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен захтев за заштиту законитости окривљеног АА поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Нишу 10К бр. 23/24 од 05.05.2025. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 363/2025 од 26.08.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Нишу 10К бр. 23/24 од 05.05.2025. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 2 године. Према окривљеном је изречена мера безбедности одузимања предмета и одлучено је о трошковима кривичног поступка, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 363/2025 од 26.08.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА и пресуда Вишег суда у Нишу 10К бр. 23/24 од 05.05.2025. године, потврђена.

Бранилац окривљеног АА – адвокат Мирослав Ристић и окривљени АА лично означили су да захтеве за заштиту законитости подносе против пресуде Апелационог суда у Нишу Кж1 363/2025 од 26.08.2025. године због повреде закона, али из образложења захтева произлази да се истима побија и пресуда Вишег суда у Нишу 10К бр. 23/24 од 05.05.2025. године, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, укине другостепену пресуду и предмет врати Апелационом суду на поновни поступак и одлучивање.

Врховни суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Мирослава Ристића Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих су захтеви за заштиту законитости поднети, па је након оцене навода у захтевима, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Мирослава Ристића је неоснован у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, а у преосталом делу недозвољен, док је захтев за заштиту законитости окривљеног АА недозвољен.

У образложењу захтева за заштиту законитости бранилац окривљеног АА – адвокат Мирослав Ристић, иако не нумерише, указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, наводима да већина доказа на које се суд позива у образложењу пресуде спада у незаконите доказе ако се има у виду начин на који се до истих дошло. У вези са изнетим, бранилац наводи да је критичном приликом извршен претрес возила окривљеног, за који претрес полицијски службеници нису имали овлашћења, а не преглед возила. Такође, на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП бранилац указује и наводима да је део исказа полицијског службеника ББ који је саслушан у својству сведока незаконит доказ у делу у ком се исти изјашњавао о томе шта му је окривљени рекао.

Изнете наводе захтева Врховни суд оцењује као неосноване.

На наведену повреду закона одбрана окривљеног указивала је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и о томе, у образложењу пресуде на страни 2, став шест и страни 3, став један, дао довољне и јасне разлоге, које Врховни суд у свему прихвата и, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге и упућује.

У преосталом делу захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Мирослава Ристића је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1. ЗКП), а у случају из члана 485. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП мора се доставити одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и поступку пред апелационим судом – члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости иако не нумерише указује на повреде закона из члана 438. став 1. тачка 11) и члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП наводима да одлука има такве недостатке због којих се не може испитати јер је изрека одлуке неразумљива, противречна сама себи и разлозима одлуке, те да нису наведени разлози о одучним чињеницама, а разлози који су наведени су нејасни и противречни, односно о одлучним чињеницама постоји противречност између онога што се у разлозима одлуке наводи.

Такође, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости указује и на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП, износећи сопствену оцену изведених доказа пре свега исказа полицијског службеника ББ и одбране окривљеног, оспоравајући постојање умишљаја на страни окривљеног.

Међутим, повреде закона из члана 438. став 1. тачка 11), члана 438. став 2. тачка 2) и члана 440. ЗКП, не представљају законом дозвољене разлоге због којих окривљени преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек - захтев за заштиту законитости, због чега је Врховни суд захтев, у наведеном делу оценио као недозвољен.

Захтев за заштиту законитости окривљеног АА је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. ЗКП прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости, под условима прописаним у том законику.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а чланом 483. став 3. ЗКП предвиђено је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Дакле, из цитираних законских одредби јасно је да је окривљени овлашћен да поднесе захтев за заштиту законитости, али да то може учинити искључиво преко браниоца.

Како је, у конкретном случају, окривљени АА захтев за заштиту законитости поднео лично, а не преко браниоца, то је његов захтев недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу члана 491. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4) ЗКП, донео одлуку као у ставу I изреке, док је на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП донео одлуку као у ставу II изреке пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                   Председник већа-судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                          Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић