
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 8073/2025
20.06.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, Марије Терзић, Добриле Страјина, Надежде Видић и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Мирослав Дмитровић, адвокат из ..., против туженог ПД ''Бели Бор'' д.о.о. Ново Село – Врњачка Бања, са седиштем у Новом Селу, чији су пуномоћници Александар Елез, адвокат из ... и Дарко Пенавић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3667/2022 од 30.12.2024. године, у седници одржаној 20.06.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3667/2022 од 30.12.2024. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3667/2022 од 30.12.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Другог основног суда у Београду П 2722/20 од 02.03.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужиоца, којим је тражио да се према туженом уврди да је недозвољено извршење одређено решењем Другог основног суда у Београду ИИ 2683/19 од 29.10.2019. године, исправљеног решењем истог суда ИИ 2683/19 од 01.11.2019. године, ради наплате новчаног потраживања извршног повериоца ''Бели Бор'' д.о.о. Ново Село – Врњачка Бања, према извршном дужнику АА из ... (тужилац), одређено на основу правноснажне и извршне пресуде Основног суда у Краљеву, Судска јединица Врњачка Бања П 597/2016 од 10.05.2017. године, а која је потврђена пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3670/17 од 02.10.2018. године, ради наплате главног дуга у износу од 5.970.833,00 динара, са законском затезном каматом почев од 10.05.2017. године па до исплате, као и износ од 640.850,00 динара на име трошкова парничног поступка, и трошкова извршног поступка, извршењем на целокупној имовини извршног дужника, па да се обустави поступак и укине решење о извршењу, као и све спроведене радње у предмету Другог основног суда у Београду ИИ 2683/19. Ставом другим изреке, тужилац је обавезан да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 62.250,00 динара.
Апелациони суд у Београду је, пресудом Гж 3667/2022 од 30.12.2024. године, ставом првим изреке, одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио пресуду Другог основног суда у Београду П 2722/20 од 02.03.2022. године. Ставом другим изреке, одбијени су захтеви парничних странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је изјавио посебну ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиоца прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.
Предмет тражене правне заштите је утврђење недопустивости извршења одређеног решењем Другог основног суда у Београду ИИ 2683/19 од 29.10.2019. године, ради наплате новчаног потраживања извршног повериоца ПД ''Бели Бор'' д.о.о. Ново Село – Врњачка Бања, према тужиоцу, као извршном дужнику на основу правноснажне и извршне пресуде Основног суда у Краљеву, Судска јединица Врњачка Бања П 597/2016 од 10.05.2017. године. Побијана одлука, којом је тужбени захтев тужиоца одбијен донета је на основу утврђеног чињеничног стања да је тужилац једини законски наследник пок. ББ који је био дужник повериоца, ПД ''Бели Бор'' и да тужилац, у парници која је окончана правноснажном пресудом Основног суда у Краљеву, Судска јединица Врњачка Бања П 597/2016 од 10.05.2017. године, донетом у односу на њега, није истицао да је његова обавеза, као законског наследника, лимитирана вредношћу наслеђене заоставштине првобитног дужника у смислу одредбе члана 222. Закона о наслеђивању. Тужилац у ревизији указује на погрешну примену материјалног права, међутим, за примену института посебне ревизије није од значаја свака погрешна примена материјалног права на конкретно утврђено чињенично стање, већ само она која је од општег значаја за остваривање и заштиту људских права и обезбеђење стандарда правичног суђења, што овде није случај.
На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужбу ради утврђења недопустивости извршења тужилац је поднео 05.08.2020. године, а вредност предмета спора је 3.000.000,00 динара, па је тужиоцу такса на тужбу одмерена у износу од 63.800,00 динара, који износ одговара тој вредности предмета спора.
Имајући у виду да је ово имовинско-правни спор који се односи на неновчано потраживање у ком вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противврредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужиоца није дозвољена у смислу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.
На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Гордана Комненић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
