У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића председника већа, Драгане Бољевић и Јасмине Симовић чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Драган Згерђа адвокат из ..., против туженог Јавног комуналног предузећа „Хигијена“ Панчево, чији је пуномоћник Милорад Милићевић адвокат из ..., ради утврђења, поништаја решења о престанку радног односа и враћања на рад, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 5516/23 од 22.03.2024. године, у седници већа одржаној дана 24.04.2025. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 5516/23 од 22.03.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 5516/23 од 22.03.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Панчеву П1 250/22 од 31.10.2023. године којом је одбијен тужбени захтев тужиоца да се утврди да је радни однос тужиоца заснован на одређено време код туженог на радном месту ... у РЈ „Паркинг сервис“ прерастао у радни однос на неодређено време са даном 03.08.2021. године па надаље, да се поништи као незаконито решење о престанку радног односа број ... од 28.07.2022. године, да се обавеже тужени да тужиоца врати на рад и да тужиоцу надокнади трошкове парничног поступка са законском затезном каматом од извршности до исплате, док је тужилац обавезан да туженом надокнади трошкове парничног поступка од 178.875,00 динара. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. и члана 441. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...23/10), Врховни суд је нашао да ревизија тужиоца није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је са туженим у периоду од 06.08.2018. године до 05.08.2022. године закључио четири уговора о раду на одређено време, ради обављања послова на радном месту ...: уговор о раду број .. од 03.08.2018. године, уговор о раду број .. од 10.07.2019. године, уговор о раду број .. од 23.07.2020. године и уговор о раду број .. од 03.08.2021. године. Између наведених уговора тужилац није имао прекида у раду. У свим уговорима је наведено да се закључују на одређено време, на основу члана 37. став 4. тачка 1. Закона о раду, ради замене ББ који се налази на неплаћеном одсуству. Решењем туженог број ... од 28.07.2022. године тужиоцу је престао радни однос код туженог дана 05.08.2022. године, истеком времена на који је заснован по уговору о раду број .. од 03.08.2021. године.

На основу тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да нису испуњени законски услови за преображај радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време. Тужиоцу је радни однос престао на законит начин, истеком рока на који је заснован, па је оспорено решење о престанку радног односа донето у складу са одредбом члана 175. тачка 1. Закона о раду.

По оцени Врховног суда, нису основани наводи у ревизији тужиоца о погрешној примени материјалног права.

Приликом закључења уговора о раду на одређено време сагласно одредби члана 37. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 113/2017 и 95/2018), дан престанка радног односа унапред се утврђује као календарски датум, односно може бити везан за протек одређеног броја дана, недеља, месеци или година од закључења уговора или од неког другог момента, а могуће је и да трајање уговора буде само релативно одређено, тј.везано за наступање одређене чињенице. У сваком случају, то време је унапред одређено у зависности од циља због којег се уговор о раду на одређено време и закључује, а то је задовољење привремених потреба послодавца за радом запосленог. Због тога, престанак радног односа на одређено време истеком рока на који је заснован јесте престанак радног односа вољом његових субјеката који су већ приликом заснивања радног односа изразили вољу да његово трајање буде ограничено. У складу са тим, одредба члана 175. тачка 1. Закона о раду прописује да радни однос престаје истеком рока на који је заснован. Код чињенице да је у свим уговорима о раду на одређено време које је тужилац закључио са туженим било јасно наведено да се закључују на одређено време на основу члана 37. став 4. тачка 1. Закона о раду, ради замене ББ који се налази на неплаћеном одсуству и са јасно наведеним периодом на који се уговори закључују, произилази да без обзира на чињеницу дужине временског трајања нису наступили услови за примену одредбе члана 37. став 2. и 6. Закона о раду, због чега су нижестепени судови правилно закључили да нису испуњени услови за преображај радног односа тужиоца заснованог на одређено време у радни однос на неодређено време, те да је неоснован тужбени захтев тужиоца којим тражи да се утврди да је радни однос тужиоца заснован на одређено време код туженог на радном месту ... у РЈ „Паркинг сервис“ прерастао у радни однос на неодређено време са даном 03.08.2021. године па надаље, да се поништи као незаконито оспорено решење о престанку радног односа и обавеже тужени да тужиоца врати на рад. Због изнетог су неосновани наводи ревидента којима указује на друге одлуке Врховног суда, јер правилност примене материјалног права зависи од чињеничног стања утврђеног у сваком конкретном случају, па и испуњеност услова предвиђених чланом 37. став 2. и став 6. Закона о раду, које одредбе се у овом случају не примењују.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци пресуде.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић