Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с позивом на члан 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног (касационог) суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП за одлучивање о посебној ревизији туженог. Наиме, предмет тражене правне заштите је исплата дуга за пружене стамбено-комуналне услуге по закљученом уговору о коришћењу ових услуга за период од априла до новембра 2016. године. Побијаном пресудом је усвојен тужбени захтев јер је утврђено да тужени се у овом периоду водио у евиденцији тужиоца као корисник (обвезник) стамбено-комуналних услуга за одређени локал у Новом Саду, а неспорно је међу странкама да није измирио своје обавезе у наведеном периоду. У ситуацији када тужени није доказао да је друго лице било уписано у евиденцији туженог као корисник – обвезник пружених стамбено - комуналних услуга за одређени локал, а уз ревизију је достављена правноснажна судска одлука која је донета у предмету истих парничних странака и са истим правним основом, али за други период пружених услуга и са другачијим чињеничним утврђењем у погледу туженикове евиденције обвезника услуга за предметну непокретност, таква пресуда не може бити разлог да се изузетно дозволи ревизија у овој парници ради уједначавања судске праксе. Ово посебно ако се има у виду да се изјављеном ревизијом оспорава утврђено чињенично стање, што не може бити разлог за изјављивање посебне ревизије која се може изјавити само из разлога погрешне примене материјалног права.

Из наведених разлога, како по оцени Врховног суда у конкретном случају не постоји потреба уједначавања судксе праксе или нововг тумачења права, а нема потребе ни да се разматра правно питање од општег интереса или у интересу равноправности грађана, Врховни суд је на основу одредбе члана 404. став 2. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 479. став 6. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужилац је као извршни поверилац поднео предлог за извршење на основу веродостојне исправе ради намирање новчаног потраживања насталог из комуналних и сродних делатности дана 09.05.2017. године. Вредност предмета спора је 1.471,90 динара.

Имајући у виду да је ово спор мале вредности у коме се захтев односи на новчано потраживање које очигледно не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења иницијалног акта – предлога за извршење, следи да ревизија туженог није дозвољена на основу одредбе члана 479. став 6. ЗПП.

Из наведених разлога, Врховни суд је применом одредбе члана 413. ЗПП, одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић