У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужилаца АА из ... и ББ из ..., које заступа пуномоћник Марија Кнежевић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, коју заступа Државно правобранилаштво - Одељење у Суботици, ради утврђења, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 3349/23 од 25.04.2024. године, у седници одржаној 03.07.2025. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 3349/23 од 25.04.2024. године.

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев тужене за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Суботици – Судска јединица у Бачкој Тополи П 697/2023 од 04.09.2023. године, ставом првим изреке, тужбени захтев тужилаца АА и ББ, обоје из ..., је усвојен у целости. Ставом другим изреке утврђено је да непокретност уписана код РГЗ Служба за катастар непокретности Бачка Топола под парц. бр. .../... њива 2. класе у површини од 2.87.74м2 власништво и припадност сада већ пок. ВВ рођ. ..., бив. из ..., чији су правни следбеници тужиоци, неоснована и без правног основа уписана у лист непокретности број .... КО ..., као јавна својина Републике Србије на основу решења РГЗ СКН Бачка Топола бр. 952-02-3265/2013 ж од 28.09.2014. године и потом као таква предата у власништво ГГ из ..., решењем Агенције за реституцију бр. 46-0057753/2013 од 07.12.2018. године и 19.02.2021. године, што је тужена Република Србија – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде дужна признати на основу ове пресуде, након њене правноснажности. Ставом трећим изреке обавезана је тужена да уместо непокретности ближе описане у изреци пресуде туженима, као правним следбеницима сада већ пок. ВВ рођ. ..., бив. из ..., преда другу адекватну непокретност у КО ..., исте површине, истог квалитета и бонитета, од које обавезе се може ослободити уколико у року од 15 дана од правноснажности предсуде исплати тужиоцима укупан новчани износ од 50.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу динара у односу на евро, све по званичном курсу НБС у време исплате. Ставом четвртим изреке обавезана је тужена да тужиоцима накнади трошкове поступка у укупном износу од 320.320,00 динара, а у случају доцње са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 334923 од 25.04.2024. године, жалба тужене је делимично усвојена, па је првостепена пресуда укинута у делу којим је утврђено да је предметна парцела неосновано и без правног основа уписана у ЛН бр. ... КО ..., као јавна својина Републике Србије, на основу решења РГЗ СКН Бачка Топола бр. 952-023265/2013ж од 28.09.2014. године и потом као таква предата у власништво ГГ из ..., решњем Агенције за реституцију бр. 46-005753/2013 од 07.12.2018. године и 19.02.2021. године и тужба у том делу је одбачена, док је у преосталом делу жалба одбијена и првостепена пресуда потврђена, а одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова првостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију, побијајућу пресуду у потврђујућем делу изреке, из свих законских разлога због којих се ревизија може изјавити.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Сл. гласник“ бр. 72/11...10/23), па је оценио да изјављена ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а у ревизији се не указује на остале битне повреде одредба парничног поступка због којих се ревизија може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, сада пок. ВВ, правна претходница тужилаца (баба по оцу), била је учесник поступка комасације који је спроведен у КО ..., у периоду од 1983-1987. године. У комасациону масу она је унела непокретност коју је наследила од свог супруга, ДД, парцелу .../... у површини од 02.87.74м2, а приликом наделе из комасационе масе, по записнику Комисије за комасацију од 04.10.1984. године она је добила припадајуће земљиште у табли 23/2 северно од исказа бр. 87, а о тој надели је сачињен само записник о усменој расправи број 95, али не и други документ о додељеном земљишту. Непокретности породице ... налазиле су се у закупу код „ПК Његошево“ из Његошева, односно АИК Бачка Топола ППРО Бачка ООУР Његошево све до краја 2016. године, када су добили информацију од АИК Бачка Топола да више неће исплаћивати закупнину за земљиште .../... јер је земљиште уписано у ЛН бр. ... као ..., као државно власништво Републике Србије, на основу решења РГЗ СКН Бачка Топола од 13.09.2006. године, које је донето по службеној дужности. Након тога, на основу решења Агенције за реституцију бр. 46-005753/2013 од 07.12.2018. године и 19.02.2021. године парцела која је надељена правном претходнику тужилаца је прешла на ГГ. Правна претходница тужилаца се обраћала Комисији за комасацију која је упутила на АИК Бачка Топола ППР Бачка ОУР Његошево да јој покаже површину на терену у комплексу земљишта које је она добила кроз комасацију. Од стране Комисије за комасацију је на основу захтева урађена скица премеравања дана 28.08.1989. године као и пропратни технички списак промена на основу чега је требало да буде уписана правна претходница тужилаца као власник парцеле бр. .../... са површином од 28.774м2, али Комисија за комасацију оформљена од стране Скупштине Општине Бачка Топола није спровела промену власника на наведеној парцели, већ је иста остала у власништву ДП „Његошево“ из Његошева чији је правни следбеник АИК Бачка Топола ППРО Бачка ООУР Његошево, који је парцелу пријавио као државну својину.

Имајући у виду овако утврђено чињенично стање судови су усвојили тужбени захтев за предају у државину земљишта исте површине, истог квалитета и бонитета уместо непокретности која је требало да буде предата тужиоцима, односно њиховој правној претходници у поступку комасације, а од које обавезе се могу ослободити уколико исплате тужиоцима укупан новчани износ од 50.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу динара у односу на евро по званичном курсу НБС у време исплате. Ово зато што Комисија за комасацију СО Бачка Топола није спровела промену власника на наведеној парцели, иако је правна претходица тужилаца уведена у посед, а након тога је ова парцела уписана као јавна својина Републике Србије и у поступку реституције предата у својину ГГ из ... . Из наведеног произлази да је правна претходница тужилаца унела у комасацону масу своју парцелу, али из комасационе масе није добила одговарајуће земљиште, а што је Комисија за комасацију СО Бачка Топола била дужна да учини према правилима комасационог поступка. Зато су судови правилно применили материјално право доносећи побијану одлуку, за коју су дати довољни и јасни разлози који у свему прихвата и Врховни суд.

У поступку је поуздано утврђено које је земљиште унето у комасациону масу од стране правне претходнице тужилаца, те да из комасационе масе њој није надељено одговарајуће земљиште, односно оно земљиште које је надељено је касније уписано као друштвена својина, па су тужиоци, као правни следбеници пок. ВВ остали без земљишта у површини од 2.87.74 м2. Чињеница, која се у ревизији истиче, да у КО ... нема сличног земљишта које би могло да буде предато тужиоцима не утиче на другачију одлуку у овој правној ствари, јер су тужиоци поставили facultas alternativa, чијим испуњењем – исплатом наведеног износа тужена може да се ослободи обавезе предаје земљишта.

На правилност и законитост побијане пресуде не утичу наводи ревизије којима се указује да износ од 50.000 евра постављен као facultas alternativa није утврђен вештачењем.

Одредбом члана 344. Закона о парничном поступку прописано је да ако је тужилац у тужби тражио да му се преда одређена ствар, а истовремено је у тужби или до закључења јавне расправе изјавио да је вољан да уместо ствари прими одређени новчани износ, суд ће (ако усвоји тужбени захтев) у пресуди изрећи да се тужени може ослободити од давања ствари ако плати тај новчани износ. Ово процесно алтернативно овлашћење је у ствари грађанско правна понуда тужиоца учињена туженом да се може ослободити од своје обавеза на предају ствари ако плати одређени новчани износ. Процесна facultas alternativa није тужбени захтев, па није ни битно да ли назначена вредност из грађанско правне понуде одговара вредности ствари чија се предаја тражи, због чега није ни потребно да се вештачењем утврди вредност ствари у конкретном случају земљишта чију предају тужиоци траже.

Врховни суд је ценио и остале наводе изјављене ревизије којима се не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде, због чега ти наводи нису посебно образложени.

Тужена није успела у ревизијском поступку, па нема право на накнаду трошкова тог поступка које је тражила и определила у ревизији, а у смислу члана 153. и члана 154. Закона о парничном поступку.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци пресуде, на основу члана 414. и члана 165. Закона о парничном поступку.

Педседник већа-судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић