Тужени је поднео одговор на ревизију.

Према одредби члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване побијане одлуке нижестепених судова, Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени законски услови које прописује одредба члана 404. став 1. Закона о парничном поступку за изузетну дозвољеност ревизије.

Правноснажном пресудом у овој парници одбијен је тужбени захтев тужиоца за исплату законске затезне камате за период од 30 дана од дана усвајања годишњег извештаја по одлукама о исплати дивиденде (04.06.2015. године за добит из 2014. године, 24.05.2016. године за добит из 2015. године, 27.04.2017. године за добит из 2016. године, 26.04.2018. године за добит из 2017. године и 24.04.2019. године за добит из 2018. године и 28.04.2020. године за добит из 2019. године), па до дана исплате 21.09.2020. године, у укупном износу од 7.649.070,72 динара са законском затезном каматом почев од 14.01.2022. године, као дана утужења до коначне исплате. Судови су утврдили да је тужена у периоду од 10.06.2014. године до 01.07.2020. године била под корективним мерама и изреченим налозима Народне банке Србије због којих у означеном периоду није могла вршити расподелу добити исплатом дивиденди својим акционарима и исплатом учешћа у добити и члановима органима управљања и запосленима у банци, а све по одредби члана 25. став 1. тачка 5. Закона о банкама.

Посебна ревизија служи као изузетно ванредно правно средство, чији циљ није да се преиспитују правноснажне пресуде сходно појединостима конкретног случаја, већ да се кроз конкретни случај реши питање од посебног (ширег) интереса, а које се може подвести под један од основа из 404. став 1. Закона о парничном поступку. Указивање на погрешну примену материјалног права није довољно да би се о ревизији одлучивала као о посебној. Ревидент не указује на постојање супротних одлука по питању последица по права поверилаца у ситуацији када је исплата потраживања правно онемогућена током трајања одређене мере, које одлуке би указивале на постојање различите судске праксе у вези са применом одредбе члана 25. став 1. тачка 5. Закона о банкама. У конкретном предмету нема правних питања од општег интереса нити правних питања које би требало размотрити у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права које је примењено у доношењу побијане одлуке.

Стога је, на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 10/23), одлучено као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 485. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија у привредним споровима није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност од 100.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате законске затезне камате поднета је дана 14.01.2022. године, а вредност побијаног дела је 7.649.070,72 динара односно у динарској противвредности на дан подношења тужбе износи 65.052,19 евра, па ревизија није дозвољена у смислу одредбе члана 485. Закона о парничном поступку.

Из наведених разлога је на основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку одлучено као ставу другом изреке.

Одлуку у ставу трећем изреке Врховни суд је донео применом одредбе члана 154. став 1. Закона о парничном поступку, са разлога што састав одговора на ревизију и судска такса на одговор на ревизију нису трошкови који су били неопходни ради вођења парнице.

Председник већа – судија

Татјана Миљуш,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић