Против правноснажног решења о трошковима поступка донетог у другом степену предлагачи су изјавили посебну ревизију позивом на члан 404. Закона о парничном поступку, због погрешне примене материјалног права.

Одредбом члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“ бр. 25/82, 48/88, „Службени гласник Републике Србије“ бр. 46/95 ... 14/2022) прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/23 - други закон) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Из наведеног произлази да истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије, под условима који су законом изричито прописани као посебни услови, и то само уколико због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Имајући у виду да се ревизијом побија одлука о трошковима поступка као споредно потраживање о којем се одлучује на основу одредаба Закона о парничном поступку, а да је институт изузетне дозвољености ревизије резервисан за разматрање правних питања из домена примене материјалног права, Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији против одлуке о трошковима поступка применом одредбе члана 404. став 1. ЗПП и на основу става 2. овог члана одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и утврдио да ревизија није дозвољена.

Чланом 28. Закона о парничном поступку прописано је да се за утврђивање права на ревизију као меродавна вредност предмета спора узима само вредност главног захтева.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се спровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра, по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Имајући у виду да је у конкретном случају поступак инициран 10.11.2022. годние, да су предлагачи обични супарничари са вредностима потраживања од по 50.558,29 динара у поступку спроведеном према правилима за спор мале вредности, и да је одредбом из члана 479. став 6. ЗПП прописано да против одлуке другостепеног суда у овој врсти спорова ревизија није дозвољена, то ревизија није дозвољена ни против одлуке о трошковима поступка којом је одлучено о споредном тражењу, које не чини главно потраживање.

Из наведених разлога, на основу члана 413. Закона о парничном поступку и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић