
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 4920/2025
29.10.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића и Марије Терзић, чланова већа, у парници тужиоца „OTP banka Srbija“ а.д. Нови Сад, чији је пуномоћник адвокат Зоран Трнинић из ..., против тужене АА из ..., чији је пуномоћник адвокат Бранислав Станић из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Зрењанину Гж 530/24 од 13.11.2024. године, у седници одржаној 29.10.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Зрењанину Гж 530/24 од 13.11.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Зрењанину П 1489/2022 (2018) од 23.11.2023. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу исплати износ од 60.451,37 динара са законском затезном каматом на износ главног дуга од 15.516,38 динара почев од 28.10.2018. године до исплате и на износ од 44.934,99 динара на име обрачунате камате на износ главног дуга закључно са датумом 26.10.2018. године почев од 27.10.2018. године до исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је као неоснован део тужбеног захтева преко досуђеног, а до траженог износа у погледу тражења да се тужена обавеже да тужиоцу исплати још 210.585,12 динара на име обрачунате уговорене камате обрачунате конформном методом закључно са датумом 26.10.2018. године са законском затезном каматом почев од 27.10.2018. године до исплате. Ставом четвртим изреке, одређено је да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.
Пресудом Вишег суда у Зрењанину Гж 530/24 од 13.11.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужене, а жалба тужиоца је усвојена и преиначена првостепена пресуда у њеном одбијајућем делу тако што је обавезана тужена да исплати тужиоцу и износ од 210.585,12 динара на име обрачунате уговорене камате конформном методом закључно са датумом 26.10.2018. године са законском затезном каматом почев од 27.10.2018. године до исплате и тужбени захтев у наведеном делу је усвојен као и у делу одлуке о трошковима парничног поступка тако што је обавезана тужена да тужиоцу исплати износ од 210.440,00 динара на име трошкова парничног поступка, док је у преосталом побијаном усвајајућем делу ожалбена пресуда потврђена. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да исплати тужиоцу износ од 27.000,00 динара на име трошкова другостепеног поступка. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против наведене правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП и члана 407. став 1. тачка 3. и 4. ЗПП.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и утврдио да је ревизија недозвољена.
Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, које не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Против одлуке другостепеног суда којом је одлучено о спору мале вредности ревизија није дозвољена, јер је тако прописано одредбом члана 479. став 6. истог закона.
Тужбу ради дуга тужилац је поднео 19.11.2018. године, а вредност предмета спора је 271.036,49 динара.
Имајући у виду да је ово спор мале вредности у ком се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, следи да ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 479. став 6. ЗПП.
Делимично преиначење првостепене одлуке није од утицаја на дозвољеност ревизије у смислу члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, јер је у посебној глави Закона о парничном поступку која регулише поступак у спору мале вредности прописано да ревизија у овим случајевима није дозвољена, па специјално право искључује примену општих правила (члан 467. ЗПП).
Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу другом изреке донео применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку.
Председник већа - судија
Гордана Комненић с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
