Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. и 420. Закона о парничном поступку.

Посебна ревизија је изузетно правно средство које се, због погрешне примене материјалног права, може изјавити против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом. О дозвољености посебне ревизије одлучује Врховни суд, ценећи потребу одлучивања о том правном средству због разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Правноснажним решењем, применом чл. 75-79. Закона о основама својинскоправних односа, одбијен је тужбени захтев за утврђење да је тужена извршила чин сметања државине тужиље, те захтев за успостављање стања државине пре учињеног сметања и захтев да се туженој забрани да убудуће на исти или сличан начин смета тужиљу у поседу, будући да према оцени нижестепених судова тужиља није доказала да је тужена сметала тужиљу у мирној и фактичкој државини дела парцеле на начин ближе описан у изреци одлуке.

Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своју одлуку, по оцени Врховног суда, у конкретном случају нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, за одлучивање о ревизији тужиље, као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначавања судске праксе или новог тумачења права. О овом праву тужиље, нижестепени судови су одлучили применом одговарајућих одредаба материјалног права, при чему правилна примена права у споровима са захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања. Тужиља уз ревизију није пружила доказ о постојању различитих одлука и супротном пресуђењу судова у истој или битно истој чињеничној и правној ситуацији као у конкретном случају. Осим тога, указивање тужиље на постојање другачијих одлука не би указивао нужно и на другачији правни став изражен у тим одлукама, јер правилна примена материјалног права у споровима са тужбеним захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања.

Имајући у виду наведено, применом члана 404. ЗПП, одлучено je као у ставу првом изреке.

Одлучујући о дозвољености ревизије, применом члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 452. став 5. ЗПП прописано је да против решења донетих у парницама због сметања државине ревизија није дозвољена. Сагласно наведеном, како тужиља ревизијом побија другостепено решење у парници због смeтања државине, то Врховни суд налази да ревизија није дозвољена, применом одредбе члана 452. став 5. ЗПП.

Имајући у виду изнето, на основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у другом ставу изреке.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић