Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, Марије Терзић, Мирјане Андријашевић, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца ЈКП „Градска топлана“ Зрењанин, чији је пуномоћник Славко Радосављев, адвокат из ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Никола Виоглавин, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Зрењанину Гж 617/21 од 20.03.2024. године, у седници одржаној 17.06.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Зрењанину Гж 617/21 од 20.03.2024. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Зрењанину Гж 617/21 од 20.03.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Зрењанину П 511/20 (2017) од 25.02.2021. године, ставом првим изреке, одржано је делимично на снази решење јавног извршитеља Светлане Гарчев Петерке ИИВК- A57/2016 од 30.09.2016. године којим је тужени обавезан да тужиоцу исплати износ од 16.658,38 динара са законском затезном каматом од 19.08.2016. године до исплате, као и да му накнади трошкове извршног поступка у износу од 7.882,77 динара. Ставом другим изреке, укинуто је решење јавног извршитеља Светлане Гарчев Петерке ИИВК- A57/2016 од 30.09.2016. године у делу којим је тужени обавезан да тужиоцу исплати 275,75 динара са законском затезном каматом од 19.08.2016. године до исплате као и трошкове извршног поступка у износу од 80,43 динара. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 55.925,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Зрењанину Гж 617/21 од 20.03.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба и потврђена пресуда Основног суда у Зрењанину П 511/20 (2017) од 25.02.2021. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права по основу члана 404. Закона о парничном поступку.

Врховни суд налази да у овом случају нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11...10/23), за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, пошто не постоји потреба разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, нити новог тумачења права. Предмет тражене правне заштите о коме је одлучено побијаном правноснажном пресудом је исплата дуга по основу задужења исказаног у рачунима туженог за фиксни део укупног обрачуна за испоручену топлотну енергију. О овом праву тужиоца, судови су одлучили уз примену одговарајућих одредаба материјалног права код утврђених чињеница да је тужилац туженом пружао услуге даљинског грејања, да је стан туженог искључен са система даљинског грејања пре спорног периода. У побијаној пресуди изражен је правни став да се непокретност – стан у власништву туженог, налази у згради колективног становања, те да није у питању индивидуална зграда, због чега тужени као тарифни купац има обавезу плаћања 100% фиксног дела укупног обрачуна, у смислу одредбе члана 38. став 5. Одлуке о условима и начину снабдевања топлотном енергијом („Службени лист Града Зрењанина“ бр. 32/2013... 25/14), који је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом. Ревизијом се неосновано указује на другачије одлуке нижестепених судова јер постојање другачије одлуке не указује нужно и на другачији правни став, будући да правилна примена права у споровима са захтевом као у конкретном случају зависи од утврђеног чињеничног стања. Из наведених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом чланa 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Предлог за извршење јавном извршитељу поднет је 19.08.2016. године. Вредност предмета спора је 16.934,10 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање које не прелази динарску противвредност 3.000 евра, то је ревизија туженог недозвољена, применом одредбе члана 479. став 6. ЗПП.

На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић