Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка учињене у поступку пред другостепеним судом и због погрешне примене материјалног права.

Тужена је поднела одговор на ревизију. Трошкове је тражила и определила.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС 72/11...10/23), на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Такође, нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП на коју се у ревизији посебно указује, јер у поступку пред другостепеним судом није дошло до пропуста у примени или до погрешне примене било које одредбе Закона о парничном поступку.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу код тужене по основу више закључених уговора о раду на одређено време због повећаног обима посла на радном месту ... и то: у периоду од 08.05.2017. године до 07.11.2017. године, од 22.11.2017. године до 21.05.2017. године и од 22.05.2018. године до 19.09.2018. године. У периоду од 20.09.2018. године до 12.01.2019. године и од 13.01.2019. године до 13.10.2020. године, тужилац је код тужене засновао радни однос на одређено време ради замене привремено одсутне запослене која је радила на пословима ... . Након истека сваког уговора тужена је доносила решења о престанку радног односа. Уговор о раду од 01.10.2020. године, тужилац је са туженом закључио због повећаног обима посла, за период од 14.10.2020. године д 13.06.2020. године, решењем тужене од 03.06.2021. године престао радни однос због истека периода на који је заснован.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су оценили да нису испуњени услови прописани одредбом члана 37. став 6. Закона о раду, због чега је тужбени захтев тужиоца неоснован. Ово из разлога јер је тужилац у периоду од 08.05.2017. године до 19.09.2018. године обављао послове ... због повећаног обима посла док је у периоду од 20.09.2018. године до 13.10.2020. године радио послове ... до повратка привремено одсутне запослене, а који аранжман на одређено време ради замене привремено одсутног запосленог је основ који је законом изричито изузет од примене правила да радни однос засновон на одређено време постаје радни однос заснован на неодређено време, због чега се тај период проведен на раду по овом основу не рачуна у период од 24 месеца.

По оцени Врховног суда, другостепени суд је правилно применио материјално право.

Имајући у виду одредбе члана 27е Закона о буџетском систему („Службени гласник РС“ 108/13...149/20) који је био у примени у спорном периоду, утврђена је забрана заснивања радног односа са новим лицем ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места код корисника јавних средстава. Тужена спада у кориснике јавних средстава, због чега се, у конкретном случају не може ценити испуњеност услова прописаних чланом 37. Закона о раду, ради утврђења да је радни однос заснован на одређено време постао радни однос на неодређено време. У конкретној ситуацији тужилац је засновао први пут радни однос на одређено време код тужене 08.05.2017. године, а Закон о буџетском систему (члан 27е) је почео да се примењује од 01.01.2014. године, па према истом члану Закона о буџетском систему („Службени гласник РС“ бр.149/20) корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31.децембра 2020. године. Наиме, наведена одредба Закона о раду је супротна наведеним одредбама Закона о буџетском систему, због чега је тужбени захтев за утврђење да је радни однос заснован на одређено време постао радни однос заснован на неодређено време и поништај решења тужене којим је тужиоцу отказан уговор о раду правилно одбијен, као неоснован.

Имајући у виду напред наведено остају без значаја наводи ревизије да је рачунским сабирањем радног стажа по основу прва три уговора на неодређено време и по основу шестог уговора о раду тужилац радио дуже од 24 месеца, да је тужена у истом дану донела два различита акта, уговор о заснивању радног односа на одређено време и решење о престану радног односа по основу претходног уговора о раду и да је тужилац више пута и то сукцесивно закључио уговор о раду ради замене привремено одсутне запослене, која се у том периоду није вратила на рад.

Врховни суд је ценио и остале наводе изјављене ревизије којима се не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде, због чега ти наводи нису посебно образложени.

Тужилац није успео у ревизијском поступку, а трошкови састава одговора на ревизију нису били нужни за доношење одлуке о ревизији, због чега парничне странке немају право на трошкове ревизијског поступка које су тражиле и определиле, а у смислу члана 153. и 154. Закона о парничном поступку.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци пресуде, на основу члана 414. став 1. и члана 165. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић