Против наведених пресуда бранилац окривљеног Д.Р., адв. С.Б., на основу члана 483. Законика о кривичном поступку поднео је захтев за заштиту законитости због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. Законика о кривичном поступку са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и побијане пресуде укине и предмет врати првостепенм суду на поновно суђење.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Р., адв. С.Б., у смислу члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку достављен је Републичком јавном тужиоцу, након чега је Врховни касациони суд одржао седницу већа без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер је нашао да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члана 488. став 2. ЗКП), на којој је размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву уз примену члана 604. ЗКП у односу на првостепену пресуду, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног Д.Р. у захтеву за заштиту законитости наводи да је првостепени суд пресуду засновао на записнику о саслушању окривљеног датом у предкривичном поступку, којом приликом га је саслушало више лица – полицајаца, што представља тортуру и изнуђивање исказа, што није у складу са одредбом члана 89. ЗКП, а наведени записник није издвојен из списа предмета сходно члану 178. ЗКП, као и да је првостепени суд извео доказ читањем исказа сведока М.Б., а да су „делови исказа овог сведока издвојени из списа у претходном поступку“, те да је тиме учињена повреда из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП.

Супротно изнетим наводима, захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Р., Врховни касациони суд налази да побијаним пресудама нису учињене повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП.

Према стању у списима предмета окривљени Д.Р. саслушан је пред овлашћеним службеним лицима дана 15.12.2010. године, у присуству браниоца по службеној дужности адвоката М.М., којом приликом је поучен о својим правима у кривичном поступку, пре свега о праву на браниоца, те о праву да није дужан да изнесе своју одбрану нити да одговара на постављена питања, након чега је тражио да прочита записник о саслушању на који није имао примедби ни окривљени нити његов бранилац.

Када се има у виду чињеница да је окривљени Д.Р., исказ у полицији дао у присуству браниоца, да је поучен о својим правима, те да је записник потписао без примедби, то је очигледно да је исказ окривљеног у полицији дат у свему у складу са одредбама члана 89. став 2. у вези са чланом 4. став 2. тачка 2. и чланом 5. став 2. Законика о кривичном поступку који је важио у време доношења првостепене пресуде („Службени гласник РС“ број 58/2004... 76/10).

Стога су, по оцени овога суда, неосновани наводи захтева за заштиту законитости у делу којим се наводи да је исказ окривљеног Д.Р. из полиције дат „под тортуром и изнуривањем, јер га је испитивало више полицајаца и с обзиром је одредбом члана 89. ЗКП, прописан начин саслушања окривљеног, с тим што није означен број лица који могу присуствовати саслушању окривљеног, а окривљени и његов бранилац, како је већ наведено записник су потписали без примедби.

Такође, наводи захтева да је првостепени суд извео доказ читањем исказа сведока М.Б., а да су „делови исказа овог сведока издвојени из списа претходног поступка“, те да је тиме учињена битна повреда из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП су неосновани.

Ово са разлога, што првостепени суд није ни користио тај исказ као доказ, нити га је ценио, нити је на том исказу засновао пресуду.

Такође, другостепени суд правилно је одбио жалбу браниоца окривљеног Д.Р. у односу на наведену битну повреду одредаба кривичног поступка, а законитост првостепене пресуде и поступка који је претходио њеном доношењу ценио по одредбама Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“ број 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“ број 58/04 ... 76/10), који је био на снази у време одржавања главног претреса и доношења првостепене пресуде у овој кривичној ствари.

Из напред наведених разлога, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Р., одбијен је као неоснован, а Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                             Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                                       Невенка Важић,с.р.