Врховни касациони суд је, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, након чега је одржао седницу већа, у смислу члана 490. ЗКП, о којој није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство седници већа није неопходно и да није од значаја за доношење одлуке, на којој седници је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев поднет, те је по оцени навода и предлога у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости није основан.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног се неосновано указује на повреду кривичног закона, одредбу члана 439. тачка 1) ЗКП, наводима да „у поступку нема оштећеног“, с`обзиром на то да је по налажењу Врховног касационог суда у чињеничном опису дела датом у изреци првостепене пресуде утврђено да је власник скупа возила „вучног и прикључног возила“ којим је управљао окривљени и које је оштећено у конкретном догађају, довођењем у опасност имовине већег обима и проузроковањем имовинске штете која прелази износ од 200.000,00 динара предузеће ДОО „ББ“ са седиштем у ..., улица ..., као оштећено предузеће те да му је причињена штета у укупном износу од 1.721.243,26 динара, која представља збир учињене штете на вучном и прикључном возилу.

Поред тога, изреком првостепене пресуде су утврђене све чињенице и околности, како објективне које се односе на саму радњу извршења окривљеног, тако и субјективне које се односе на урачунљивост и нехат окривљеног, које представљају законска обележја кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ, из ког разлога су супротни наводи у захтеву браниоца окривљеног да су побијане правноснажне пресуде донете уз повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, оцењени као неосновани.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног се нумерички указује и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП уз образложење да се правноснажна пресуда заснива на доказима којима је поклоњена вера само у оним деловима доказа - налаза и мишљења вештака у делу којим се указује на постојање пропуста на страни окривљеног, а не и на деловима из налаза и мишљења вештака, из њиховог писаног и усменог налаза, где они дозвољавају могућност и другачијег тока саобраћајне незгоде који искључује кривицу окривљеног.

Врховни касациони суд налази да се изнетим наводима у поднетом захтеву формално указује на законски разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног преко браниоца, из члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, али да изнети разлози суштински указују на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, јер одбрана оцену изведених доказа сматра за погрешну и тиме указује на повреду одредбе члана 440. ЗКП.

Осим тога изнетим наводима се указује и на погрешну оцену налаза и мишљења вештака саобраћајне струке Владимира Јовановића и Иштвана Бодолов, уз изношење детаљне анализе њихових налаза датих у писаној форми као и усмено на главном претресу чиме се оспорава судска оцена ових изведених доказа и указује на одредбу члана 440. ЗКП.

Како повреда одредаба члана 440. ЗКП није предвиђена као законски разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног преко браниоца, у смислу члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, то је захтев у овом делу одбачен као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредаба члана 30. став 1. Закона о уређењу судова, применом члана 491. став 1. и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                              Председник већа-судија,                                                             

Олгица Козлов, с.р.                                                                                                   Бата Цветковић, с,р,                                                                                           

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић