
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2821/2019
06.11.2019. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Бранка Станића, Татјане Матковић Стефановић и др. Драгише Б. Слијепчевића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Зоран Јанићивијећ, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство унутрашњих послова Београд, ПУ у Косовској Митровици, са седиштем у Краљеву, коју заступа Државно правобранилаштво, ради исплате отпремнине, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3605/18 од 04.12.2018. године, у седници одржаној 06.11.2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3605/18 од 04.12.2018. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3605/18 од 04.12.2018. године.
ОДБИЈА СЕ захтев тужиље за накнаду трошкова одговора на ревизију.
О б р а з л о ж е њ е
Правноснажном пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3605/18 од 04.12.2018. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Краљеву П1 991/16 од 12.03.2018. године, у усвајајућем делу става првог изреке, којим је тужена обавезана да тужиљи на име отпремнине због одласка у пензију исплати 152.460,00 динара, са законском затезном каматом од 01.02.2014. године до исплате и на име трошкова парничног поступка 54.196,00 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучује као о изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП.
Тужиља је поднела одговор на ревизију и тражила трошкове састава истог.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 55/14) Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. ЗПП, јер је побијана одлука у складу са ставом Врховног касационог суда израженом у одлуци Рев2 2061/2016 од 15.12.2016. године.
Ревизија није дозвољена ни као редовна.
Према члану 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба ради исплате отпремнине у износу од 152.460,00 динара поднета је 15.12.2016. године.
С обзиром да је вредност побијаног дела правноснажне пресуде очигледно испод 40.000 евра у динарској противвредности, то изјављена ревизија није дозвољена.
Како трошкови састава одговора на ревизију од стране адвоката не представљају трошкове нужне за вођење ове парнице, захтев тужиље за накнаду ових трошкова је одбијен на основу члана 154. став 1. ЗПП, као у ставу трећем изреке.
На основу члана 413. ЗПП Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа - судија
Звездана Лутовац,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић