Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић и Добриле Страјина, чланова већа, у правној ствари тужиља АА, ББ, ... и ВВ, ..., као правних следбеника пок. ГГ из ..., чији је заједнички пуномоћник Мирко Трипковић, адвокат из ..., против тужених ДД из ..., чији је пуномоћник Небојша Усановић, адвокат из ... и ЂЂ из ..., чији је привремени заступник Владимир Шошкић, адвокат из ..., ради стицања без основа, одлучујући о ревизији тужене ДД из ... изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 4752/16 од 23.03.2017. године, у седници одржаној 04.06.2020. године, донео је

Р ЕШ Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене ДД из ... изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 4752/16 од 23.03.2017. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене ДД из ... изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 4752/16 од 23.03.2017. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 2230/16 од 07.03.2016. године, у првом ставу изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца ГГ и обавезана тужена ДД да му исплати износ од 3.817.830,69 динара, са законском затезном каматом почев од 31.08.2008. године до исплате. У другом ставу изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужилац ГГ тражио да се обавеже тужени ЂЂ да му исплати износ од 110.479,16 динара, са законском затезном каматом почев од 31.08.2008. године до исплате. У трећем ставу изреке, обавезана је тужена ДД да тужиоцу ГГ накнади трошкове парничног поступка у износу од 1.504.750,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 4752/16 од 23.03.2017. године, у првом ставу изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене ДД и потврђена првостепена пресуда у делу првог става изреке којим је обавезана тужена ДД да исплати износ од 3.627,483,00 динара са законском затезном каматом почев од 07.03.2016. године до исплате. У другом ставу изреке, преиначена је првостепена пресуда у преосталом делу првог става изреке тако што је одбијен као неоснован тужбени захтев за исплату износа од још 190.347,00 динара, са законском затезном каматом почев од 31.08.2008. године до исплате, као и за исплату законске затезне камате на износ од 3.627.483,00 динара, почев од 31.08.2008. године до 07.03.2016. године. У трећем ставу изреке, преиначено је решење о трошковима поступка садржано у трећем ставу изреке првостепене пресуде тако што је обавезана тужена ДД да на име трошкова парничног поступка исплати износ од 1.216.500,00 динара, са законском затезном каматом на износ од 97.500,00 динара почев од 23.03.2017. године до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена ДД је изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, у којој је предложила да Врховни касациони суд одлучи применом члана 395. ЗПП („Службени гласник РС“ бр.125/04 и 111/09), погрешно означеног као члана 404. ЗПП.
Апелациони суд у Београду је решењем Р3 109/17 од 29.07.2017. године предложио Врховном касационом суду да одлучује о ревизији као о изузетно дозвољеној.
Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови из члана 395. ЗПП да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, будући да су питања на која се указује као спорна везана за конкретну чињеничну подлогу и решење спорног односа странака, а побијана другостепена пресуда је у складу са судском праксом и правним схватањима због чега нема потребе за разматрањем правних питања од општег интереса, као ни за уједначавање судске праксе и ново тумачењем права. Стога је одлучено као у првом ставу изреке решења.
Врховни касациони суд је, испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04 и 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11), у вези члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама ЗПП (''Службени гласник РС'', број 55/14), закључио да ревизија није дозвољена.
Чланом 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11), прописано је да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона спровести по одредбама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04 и 111/09). Међутим, према члану 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', број 55/14, који је ступио на снагу 31.05.2014. године), ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, а који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог закона.

Другостепена пресуда против које је ревизија изјављена донета је 23.03.2017. године, дакле после ступања на снагу новела Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', број 55/14).
Тужба у овој парници ради стицања без основа, поднета је 09.11.1989. године, али је преиначена више пута - поднеском од 18.06.1990.године на 350.000,00 тада важећих динара, на рочишту од 26.04.2005.године на 161.680,00 динара, а последњи пут поднеском од 09.01.2009. године на износ од 3.817.830,69 динара. Вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде износи 3.627.483,00 динара. Динарска противредност евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан 09.01.2009. године је износила 94,3878 динара, тако да је противредност 3.627.483,00 динара на дан преиначења тужбе износила 38.431,69 евра, што представља вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде изражен у еврима.

Имајући у виду да се ради о имовинско-правном спору који се односи на потраживање у новцу у коме вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
На основу члана 404. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у другом ставу изреке решења.

Председник већа–судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић