Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљене адвокат Нестор Аврамов, због повреде закона из члана 441. став 4. Законика о кривичном поступку са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости и побијана решења преиначи, тако да досуди браниоцу окривљене непризнати новчани износ од 45.000,00 динара.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) и у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у делу који се односи на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, док је у преосталом делу захтев за заштиту законитости недозвољен.

Бранилац окривљене у поднетом захтеву за заштиту законитости указује да је побијаним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП и приликом образлагања наведене повреде указује да је пропуштено да се одлучи о награди на име састава поднеска од 09.09.2019. године, односно да побијаним решењем браниоцу окривљене на име састава поднеска од 09.09.2019. године није призната награда ни у каквом новчаном износу, иако се састављањем оваквог поднеска директно одговарало на захтев Основног суда у Врбасу за достављање специјалног пуномоћја окривљене којим је дала овлашћење свом браниоцу да у њено име и за њен рачун може наплатити трошкове из овог кривичног поступка.

По налажењу Врховног касационог суда правилно је поступио нижестепени суд када правноснажним решењем није одлучио о захтеву браниоца за досуђивање награде на име састава напред наведеног поднеска којим је достављено специјално пуномоћје, с обзиром да се не ради о поднеску којим се тражи остваривање неког права нити указује на чињенице које говоре у прилог одбрани, већ се ради о техничкој радњи потребној ради исплате трошкова, стога суд таквом одлуком није повредио законске одредбе из члана 441. став 4. ЗКП.

Бранилац је навео да је повређен закон и на тај начин што му нису досуђени трошкови на име састава образложеног поднеска од дана 29.09.2017. године, односно досуђена му је награда у износу од 15.000,00 динара која се досуђује за састав „осталих поднесака“, а заправо се ради о образложеном поднеску у коме су наведене чињенице које говоре у прилог одбрани окривљене и где сам поднесак као додатно образложење сопствених навода има и један прилог па га је требало тарифирати сходно Тарифном броју 4. став 1. тачка 11. у вези Тарифног броја 1. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката.

Врховни касациони суд напред изнете наводе из захтева за заштиту законитости којима се врши анализа састава поднеска који је сачинио бранилац, односно где се оспорава чињенично утврђење суда по питању чињенице да ли је реч о образложеном поднеску или не, оцењује као указивање на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање односно повреду закона из члана 440. ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП може поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде одредбе члана 440. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљене АА у овом делу оценио као недозвољен.

Осим наведеног бранилац указује да је учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП на тај начин што му на име састава жалбе против решења о трошковима кривичног поступка Основног суда у Врбасу К 264/18 од 10.01.2019. године нису признати трошкови, иако је решењем Основног суда у Врбасу Кв 42/19 од 26.08.2019. године жалба уважена и првостепено решење укинуто.

По налажењу Врховног касационог суда недосуђивањем трошкова који су настали пред судом правног лека није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер сходно одредбама члана 261. до 266. ЗКП, о дужности плаћања трошкова који настану код суда правног лека одлучиће тај суд, како је то прописано одредбом члана 267. ЗКП, па следствено томе браниоцу стоји могућности да трошкове на име састава жалбе на првостепено решење оствари пред судом правног лека.

Из изнетих навода Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа-судија,

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић