У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у правној ствари тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Богдан Лакићевић, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Бисерка Марковић, адвокат из ..., ради утврђења својине по основу стицања у ванбрачној заједници, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1008/18 од 22.01.2019. године, у седници одржаној 09.09.2020. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1008/18 од 22.01.2019. године.

ОДБИЈАЈУ СЕ захтеви тужиље и тужене за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Горњем Милановцу П 133/17 од 05.09.2017. године, ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да има право својине на ½ идеалног дела на непокретности кући у ..., ул. ... бр. ..., у Лн.бр. ... КО ... на кп.бр. .../... КО ..., од чега 43 м2 земљиште под зградом – објектом и земљиште уз зграду – објекат, у површини од 0.05.16 ха, чија је укупна површина 0.05,59 ха, а по основу свог учешћа у стицању наведене непокретности у ванбрачној заједници са пок. ВВ из ..., што је тужена дужна признати и омогућити тужиљи укњижбу права својине у катастру непокретности и другим јавним књигама и дозволити физичку деобу непокретности. Ставом другим изреке одбијен је предлог тужиље којим је тражила да се према туженој одреди привремена мера забране отуђења и издавања под закуп породичне стамбене зграде која се налази у насељу ..., ул. ... бр. ..., Лн. бр. ... КО ..., ближе наведено у овом ставу изреке, као и да ово решење спроведе извршни орган суда доставом Служби за катастар непокретности општине Горњи Милановац ради укњижбе, да важи до правноснажног окончања спора и да жалба против решења о привременој мери не задржава извршење. Ставом трећим изреке обавезана је тужиља да туженој накнади трошкове поступка од 229.450,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности па до исплате, док је одбијен захтев за законску затезну камату од дана доношења одлуке до извршности.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1008/18 од 22.01.2019. године, жалба тужиље је усвојена и првостепена пресуда преиначена, па је усвојен тужбени захтев и утврђено да тужиља има право својине на ½ идеалног дела на непокретности кући у ..., ул. ... бр. ..., на кп.бр. .../... КО ..., од чега 43 м2 земљиште под зградом – објектом и земљиште уз зграду – објекат, у површини од 0.05.16 ха, чија је укупна површина 0.05,59 ха, по Лн. бр. ... КО ..., по основу свог учешћа у стицању наведене непокретности у ванбрачној заједници са пок. ВВ из ..., што је тужена дужна признати и омогућити тужиљи укњижбу права својине у катастру непокретности и другим јавним књигама и дозволити јој физичку деобу непокретности; усвојен је предлог тужиље па је према туженој одређена привремена мера забране отуђења и издавања под закуп породичне стамбене зграде, која се налази у насељу ..., ул. ... бр. ..., Лн. бр. ... КО ..., ближе наведено у овом ставу изреке, уз доставу решења Служби за катастар непокретности општине Горњи Милановац до правноснажног окончања спора, а жалба на ово решење о привременој мери не задржава извршење, те тужена обавезана да тужиљи накнади трошкове парничног поступка од 327.975,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности па до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је доставила одговор на ревизију тужене.

Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку применом члана 408. у вези члана 403. став 2 тачка 2. Закона о парничном поступку („Сл.гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), па је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези са чланом 383. ЗПП учињене пред другостепеним судом на коју се ревизијом указује, јер је тај суд одлучио на основу чињеничног стања утврђеног у првостепеном поступку и није га изменио без одржавања расправе, већ је извео правне закључке другачије од првостепеног суда. Ревизијско указивање на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП није релевантно, зато што та повреда не представља дозвољен ревизијски разлог у смислу члана 407. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља и сада пок. ВВ су почев од 1998. године до куповине куће на ... 2006. године живели у ванбрачној заједници, као и да су у периоду од 1996. године до 1998. године живели заједно али не у ванбрачној заједници, с обзиром да је у наведеном периоду постојала брачна сметња за ванбрачну заједницу, јер се тужиља развела у току 1997. године, а ВВ у току 1998. године. У периоду од 1996. до 2004. године тужиља и ВВ су живели у тужиљином стану, који се налазио на ..., заједно са њеном децом, а након продаје тог стана ВВ је отишао да живи у свом стану који се налазио у ... у ул. ..., с тим што га је тужиља у том стану посећивала и у истом ноћила. У току 2006. године одлучили су да се преселе на ..., где би заједно живели, а што је резултирало куповином спорне непокретности на ... закључењем Уговора о купопродаји непокретности Ов бр. .../... од 31.05.2006. године. Наведени уговор је закључен измећу ГГ и ДД као продаваца и ВВ као купца, а купопродајна цена од 15.000 евра је исплаћена продавцима. Из изјава сведока ДД и ГГ утврђено је да је тужиља заједно са ВВ гледала кућу, заједно су преговарали о куповини спорне непокретности, да се после пар дана ВВ јавио и обавестио продавце да су он и тужиља одлучили да купе кућу, након чега су заједно дошли и донели новац и исплатили купопродајну цену спорне непокретности на ..., као и да је тужиља била заједно са ВВ приликом овере Уговора о купопродаји Ов.бр. .../... од 31.05.2006. године. Након куповине куће и парцеле на ... тужиља и ВВ су живели заједно у тој кући све до ВВ смрти 2012. године, а након тога тужиља је наставила да живи у истој кући.

Утврђено је да су тужиља и сада пок. ВВ радили у „...“ за време трајања њихове ванбрачне заједнице почев од 1998. године, да су напустили „...“ уз исплату отпремнине и ВВ је 31.05.2005. године на име отпремнине исплаћено 829.532,34 динара, док је тужиљи 09.03.2006. године на име отпремнине исплаћено 1.683.961,00 динара. Тужиља је поред плате коју је примала у „...“ имала и 9.000 евра од гарсоњере коју је продала 2005. године, док је ВВ продао стан у ... за 50.000 евра (по основу закљученог Уговора о купопродаји непокретности од 16.10.2006. године). Утврђено је да је ВВ подизао новац из банке у време куповине спорне непокретности на ... .

Полазећи од утврђеног чињеничног стања првостепени суд је одбио тужбени захтев закључивши да иако су тужиља и сада пок. ВВ били у ванбрачној заједници, у смислу одредбе члана 4. Породичног закона, почев од 1998. године па све до ВВ смрти 2012. године, тужбени захтев није основан, јер спорна непокретност на ... није купљена од заједнички стечене имовине ванбрачних партнера, већ од њихове посебне имовине, па је применом одредбе члана 171. Породичног закона и одредбе члана 13. Закона о основама своојинксоправних односа одбио тужбени захтев.

Другостепени суд је прихватио закључак првостепеног суда да су тужиља и сада пок. ВВ живели у ванбрачној заједници почев од 1998. године до 2012. године, односно до ВВ смрти, те да у наведеном интервалу њихов живот има сва обележја и карактеристике ванбрачне заједнице у смислу члана 4. став 1. Породичног закона, оценивши да је тужиља са ВВ живела у трајнијој заједници живота, да обоје заједно доносе одлуку да се из ... преселе на ... где проналазе парцелу са кућом коју купују ради заједничког будућег живота и рада, при чему обоје заједно предузимају све радње кроз проналажење непокретности ради куповине, затим заједно преговарају, одлучују да купе и заједно долазе када исплаћују купопродајну цену и оверавају купопродајни уговор, то је другостепени суд применом одредбе члана 4. и члана 191. Продичног закона побијаном одлуком првостепену пресуду преиначио и тужбени захтев усвојио и утврдио да допринос тужиље, у стицању имовине која је предмет спора, у току трајања ванбрачне заједнице са пок. ВВ чини ½ предметне непокретности.

По оцени Врховног касационог суда одлука другостепеног суда је заснована на правилној примени материјалног права.

Наиме, имовина коју су ванбрачни партнери стекли радом у току трајања заједнице живота у ванбрачној заједници представља њихову заједничку имовину, а на имовинске односе ванбрачних партнера сходно се примењују одредбе Породичног закона о имовинским осносима супружника, у смислу одредбе члана 191. Породичног закона (“Службени гласник РС”, број 18/05). Законска претпоставка је да су удели супружника, па и ванбрачних партнера у стицању заједничке имовине једнаки, у смислу одредбе члана 180. став 2. овог Закона.

У конкретном случају, тужиља и сада пок. ВВ су живели у ванбрачној заједници од 1998. године до 2012. године, односно до ВВ смрти, обоје су били запослени у „...“ и остваривали зараде, тужиља је 2005. године продала гарсоњере за купопродајну цену од 9.000 евра, те да је сада пок. ВВ у току 2005. године, а тужиљи у току 2006. године исплаћена отпремнине од послодавца, као и да су заједно донели одлуку да се из ... преселе на ... где проналазе парцелу са кућом коју купују ради заједничког будућег живота и рада, у чему обоје заједно предузимају све радње почев од проналажења непокретности ради куповине до реализације купопродајног уговора, то је имајући у виду наведено по оцени Врховног касационог суда правилан закључак другостепеног суда да је тужиља са ВВ као ванбрачним партнером у току трајања њихове ванбрачне заједнице стекла сада спорну непокретност на ... . Стога је правилно другостепени суд применио материјално право одредбу члана 4, члана 180. став 2. и члана 191. Породичног закона када је утврдио да допринос тужиље, у стицању имовине која је предмет спора, у току трајања ванбрачне заједнице са сада пок. ВВ чини ½ предметне непокретности.

Ревизијским наводима се указује да из изведених доказа и утврђеног чињеничног стања произилази да су тужиља и сада пок. ВВ имали ванбрачни однос – емотивну везу, али не и да су имали ванбрачну заједницу од 1998. године, будући да су живели у одвојеним домаћинствима и различитим местима становања. По оцени Врховног касационог суда ови наводи нису основани. Како је утврђено да су тужиља и сада пок. ВВ у периоду од 1998. до 2004. године живели у тужиљином стану заједно са тужиљином децом, да је тек након продаје тог стана ВВ отишао да живи у свом стану који се налазио у ... у ул. ..., с тим што га је тужиља у том стану посећивала и у истом ноћила, да су у току 2006. године одлучили да се преселе на ..., где би заједно живели, а што је резултирало куповином спорне непокретности на ... закључењем Уговора о купопродаји непокретности Ов бр. .../... од 31.05.2006. године, да би након куповине парцеле и куће 2006. године наставили да живе заједно на ... у сада спорној кући све до ВВ смрти 2012. године, то је у наведеном интервалу и по оцени Врховног касационог суда њихов живот имао сва обележја и карактеристике ванбрачне заједнице у смислу члана 4. став 1. Породичног закона. Осим тога, чак и у ситуацији када ванбрачна заједница траје краће време, а што није у конкретном случају, дужина трајања заједничког живота не може да утиче на само стицање права на заједничку имовину, те се право на удео у тако стеченој имовини не може ускрати једном од партнера позивањем на околност да заједница није трајала дуже време, будући да се заједничка имовина може стећи и за кратко време заједничког живота и рада ванбрачних партнера. Како је релевантна чињеница за стицање у ванбрачној заједници рад и допринос ванбрачних партнера који ствара заједничку имовину, те да су у конкретном случају у време трајања ванбрачне заједнице тужиља и сада пок. ВВ били запослени и остваривали зараду, да им је током 2005. године, односно 2006. године исплаћена отпремнина, након чега су купили спорну непокретност, стога је правилно другостепени суд преиначио првостепену пресуду и усвојио тужбени захтев тужиље.

Имајући у виду наведено Врховни касациони суд је одбио као неосновану ревизију тужене и одлучио као у ставу првом изреке применом члана 414. став 1. ЗПП.

Одлука о захтевима странака за накнаду трошкова поступка по ревизији, садржана у другом ставу изреке, донета је применом члана 165. став 1. у вези чланова 153. и 154. Закона о парничном поступку. Ревизија тужене је одбијена, па зато нема право на накнаду трошкова поступка по том ванредном правном леку, а трошкови одговора тужиље на ревизију тужене, по налажењу Врховног касационог суда, нису били неопходни за вођење ове парнице.

На основу изнетог, применом члана 165. став 2. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић