.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1078/2020
18.11.2020. година
Београд
Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Драгане Маринковић, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., коју заступа пуномоћник Ненад Д. Вукадиновић, адвокат из ..., против тужене Општине Бачки Петровац, коју заступа Општинско правобранилаштво Бачки Петровац, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 2638/2017 од 18.07.2019. године, у седници одржаној 18.11.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље, изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 2638/2017 од 18.07.2019. године у преиначујућем делу, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље, изјављена против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 2638/2017 од 18.07.2019. године у преиначујућем делу.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Саду П 763/2017 од 27.04.2017. године, усвојен је тужбени захтев и тужена обавезана да тужиљи на име незаконитог плаћања самодоприноса у периоду од 01.04.2008. до 31.03.2013. године исплати износ од 118.629,89 динара са законском затезном каматом од 19.01.2017. године до исплате и да на име доспеле законске затезне камате на главницу у складу са налазом вештака до дана израде налаза 19.01.2017. године исплати износ од 102.373,12 динара. Тужена је обавезана да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 56.145,00 динара са законском затезном каматом од 27.04.2017. године до исплате, а одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова парничног поступка.
Пресудом Вишег суда у Новом Саду Гж 2638/2017 од 18.07.2019. године, жалба тужене је делимично усвојена и првостепена пресуда преиначена, тако што је тужена обавезана да тужиљи на досуђени износ главнице у висини од 118.629,89 динара исплати законску затезну камату од 06.02.2017. године као дана утужења, уместо од 19.01.2017. године па до исплате, док је део тужбеног захтева за исплату законске затезне камате на износ главнице за период од 19.01.2017. године до 05.02.2017. године, као и део тужбеног захтева за исплату законске затезне камате на износ главнице до дана израде налаза и мишљења вештака 19.01.2017. године у износу од 102.373,12 динара, одбијен и обавезана је тужена да тужиљи на досуђени износ парничних трошкова од 56.145,00 динара исплати законску затезну камату од извршности пресуде (уместо од 27.04.2017. године као дана пресуђења) па до исплате, док је у делу законске затезне камате на трошкове парничног поступка за период од првостепеног пресуђења па до извршности пресуде захтев одбијен. У преосталом делу жалба тужене је одбијена и првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена. Захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка је одбијен.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену у преиначујућем делу, тужиља је благовремено изјавила посебну ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права са позивом на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.
Према члану 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11...87/18), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије из става првог овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија (став 2.).
По оцени Врховног касационог суда, услови за примену института изузетно дозвољене ревизије из члана 404. став 1. ЗПП у конкретном случају нису испуњени. Правноснажном пресудом одлучено је о захтеву тужиље за враћање стеченог без основа и затезној камати на основу члана 214. Закона о облигационим односима. Узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге дате у побијаној одлуци, Врховни касациони суд је оценио да у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, јер правилна примена материјалног права у погледу одлуке о затезној камати на досуђене износе главног дуга зависи од утврђеног чињеничног стања у погледу савесности, односно несавесности стицаоца. Наводи ревизије усмерени су на разрешење чињеничног питања конкретног спора, оспоравањем одлуке о затезној камати на досуђени износ главног дуга указивањем на несавесност тужене као стицаоца, чиме се заправо оспорава утврђено чињенично стање што у поступку по ревизији није дозвољено на основу члана 407. став 2. ЗПП. Указивање у ревизији на другачију одлуку суда не указује нужно и на другачији правни став, због чега не постоји ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Имајући у виду наведено, на основу члана 404. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија недозвољена.
Одредбом члана 28. ЗПП прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима предвиђеним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева (став 1.). Камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и парнични трошкови не узимају се у обзир ако не чине главни захтев (став 2.).
Имајући у виду да је у конкретном случају ревизија изјављена против правноснажне пресуде којом је преиначена првостепена пресуда у погледу одлуке о камати, то нема места примени одредбе о дозвољености ревизије из члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, јер се наведена одредба може применити само када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, али не и у случају када је другостепени суд преиначио одлуку о камати, као споредном тражењу.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
