У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Битна повреда одредаба парничног поступка из тачке 12. става 2. наведеног члана, на коју се указује ревизијом, није законски разлог за овај ванредни правни лек (члан 407. став 1. тачка 2. ЗПП).

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је засновала радни однос на неодређено време уговором о раду који је 07.12.2014. године закључила са туженим. Анексом уговора о раду од 01.10.2015. године тужиља је распоређена на послове комерцијалисте набавке. У опису послова тог радног места је оперативно планирање и извршавање набавке репроматеријала, праћење цена репроматеријала на тржишту, утврђивање најповољније набавке, благовремено прикупљање поруџбина и набавка. Тужиља је 12.04.2016. године упозорена на постојање разлога за отказ уговора о раду због повреде радне обавезе, учињене организовањем набавке материјала по ценама вишеструко већим од просечних тржишних цена. О разлозима из овог упозорења тужиља се писмено изјаснила. Тужени је 09.05.2016. године донео решење о привременом удаљењу тужиље са рада у трајању најдуже три месеца од дана његовог доношења. По истеку времена привременог удаљења са рада тужиља је 10.08.2016. године отворила боловање, на којем се налазила до 16.08.2016. године. Тужиља се није појавила на послу 17.08.2016. године, јер је била позвана да следећег дана дође у адвокатску канцеларију која заступа туженог ради договора о споразумном престанку радног односа. Предлог туженог да јој на тај начин радни однос престане тужиља није прихватила. Тужиља је следећег дана дошла на посао и на свом радном месту затекла другог запосленог који је након њене суспензије распоређен да обавља њене послове. Након разговора са директором тужиља је напустила радне просторије туженог и на посао више није долазила. Допуном упозорења од 26.08.2016. године тужиља је упозорена на постојање још једног отказног разлога - неоправдани изостанак са посла. Тужиља се писмено изјаснила и на ово упозорење, и у свом изјашњењу је навела да је 19.08.2016. године на свом радном месту затекла другог запосленог, да је директор туженог на њу вршио притисак да споразумно раскине радни однос и да јој је, након њеног одбијања да то учини, рекао да више не долази на посао. Тужиљин уговор о раду отказан је решењем туженог од 07.10.2016. године из оба разлога - неоправданог изостанка са посла и повреде радне обавезе учињене неправилним радом у поступку набавке репроматеријала.

На основу тако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је одбио тужбени захтев којим је тражен поништај решења о отказу уговора о раду. Доносећи такву одлуку првостепени суд се није упуштао у оцену незаконитости решења са становишта учињене повреде радне обавезе у поступку набавке репроматеријала, са образложењем да је ту чињеницу могуће утврдити само на основу вештачења а тужени је повукао предлог за извођење тог доказа. Због тога је одлуку о неоснованости тужбеног захтева засновао на становишту о основаности другог отказног разлога, налазећи да не постоје оправдани разлози за изостанак тужиље са посла и не прихватајући као оправдање њену тврдњу да јој је директор туженог усмено рекао да више не долази на посао, нити чињеницу да је на њеном радном месту већ радио други запослени.

Другостепени суд је одбио тужиљину жалбу и потврдио првостепену пресуду, налазећи да је у овом спору правилно примењено материјално право - члан 179. став 3. тачка 8. Закона о раду и члан 47. став 1. тачка 3. Правилника о раду туженог, јер одсуство тужиље са рада од 19.08.2016. године без потврде о привременој спречености за рад представља непоштовање радне дисциплине прописане општим актом туженог и понашање због којег не може наставити са радом код послодавца.

Изложено правно становиште нижестепених судова прихвата и Врховни касациони суд, због чега наводе ревизије о погрешној примени материјалног права оцењује као неосноване.

Непоштовање радне дисциплине предвиђене актом послодавца је законски разлог због којег се запосленом може отказати уговор о раду. Општим актом туженог - Правилником о раду, прописано је да запослени не поштује радну дисциплину уколико неоправдано изостане са посла два радна дана у месецу или три дана у току календарске године. Тужиља није долазила на посао од 19.08.2016. године, због чега нижестепени судови изводе правилан закључак о законитости оспореног решења о отказу уговора о раду због непоштовања радне дисциплине. Разлози које тужиља наводи у ревизији били су истицани током поступка, и узети су у обзир приликом оцене оправданости, односно неоправданости разлога за изостанак тужиље са рада. Тим наводима се у суштини, супротно члану 407. став 2. ЗПП, оспорава утврђено чињенично стање и оцена изведених доказа у погледу чињенице да ли је директор туженог усмено рекао тужиљи да више не мора да долази на посао.

Тужиљи је отказан уговор о раду из два разлога - повреде радне обавезе (члан 179. став 2. тачка 1. Закона о раду) и непоштовања радне дисциплине (члан 179. став 3. тачка 8. Закона о раду). Утврђено непоштовање радне дисциплине је довољан разлог за престанак радног односа отказом од стране послодавца, због чега нису од значаја наводи ревизије да је требало утврђивати и постојање скривљене повреде радне обавезе, као другог разлога за отказ уговора о раду.

Сходно изложеном, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић