Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, сходно члану 403. и члану 407. ЗПП у вези са чланом 208. Породичног закона.

Испитујући правилност побијане пресуде применом члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20), Врховни касациони суд је одлучио да ревизија тужиље није основана.

Током поступка није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, у ванбрачној заједници тужиље и туженог дана ...2007. године рођен је малолетни ВВ, чији је начин одржавања личних контаката са туженим као са родитељем са којим не живи и висина његовог издржавања уређен правноснажном пресудом Општинског суда у Великом Градишту П2 90/09 од 23.10.2009. године. Пребивалиште малолетног детета је у Бечу, Аустрија, а пребивалиште туженог у Републици Србији. Одлуком Окружног суда Хернаус из Беча 36ПС-44/12А-13 од 07.12.2012. године, која од стране надлежног суда у Републици Србији није призната из разлога што је поступак покренут од стране тужиљине мајке – бабе детета, правноснажно обустављен из процесних разлога, малолетни ВВ је стављен под старатељство Институције за благостање омладине, а из исказа тужиље као парничне странке је утврђено да дете од 2012. године у Бечу живи са њеном мајком ГГ и да тужиља није тражила измену одлуке којом јој је одузето старатељство.

Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је тужбени захтев као неоснован одбио због недостатка активне легитимације тужиље, сходно члану 278. став 1. и 2. Породичног закона, према коме је за подношење тужбе за издржавање овлашћено лице које се у смислу тог закона сматра повериоцем издржавања, с тим што се од 2012. године малолетни ВВ, као поверилац издржавања, налази код тужиљине мајке и институција се о њему стара, док тужиља са својим партнером живи на другој адреси у Бечу.

Другостепени суд је првостепену пресуду потврдио са образложењем да је иста заснована на правилној примени материјалног права.

Врховни касациони суд је размотрио ревизију тужиље и одлучио да је иста неоснована.

Чланом 278. став 1. и 2. Породичног закона („Службени гласник РС“ број 18/05 са изменама и допунама) прописано је да се у спору за издржавање поступак покреће тужбом коју може поднети лице које се сматра повериоцем, односно дужником издржавања. Чланом 154. став 1. Породичног закона прописано је да малолетно дете има право на издржавање од родитеља, а чланом 77. истог закона регулисани су случајеви у којима један родитељ самостално врши родитељско право.

Код наведеног чињеничног стања, утврђеног из писаних исправа у списима и саслушањем парничних странака, следи да родитељи малолетног ВВ имају пребивалиште у различитим државама и да је према исказу тужиље старатељство над малолетним дететом од 2012. године од стране надлежног аустријског органа поверено њеној мајци са којом дете живи. Код изнетог стања ствари, није било основа за делимично или потпуно усвајање тужбеног захтева тужиље за повећање издржавања за малолетног ВВ, а о којем се она не стара и који не живи са тужиљом, већ са њеном мајком.

На основу свега изложеног, применом члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Захтев туженог за накнаду трошкова ревизијског поступка у висини накнаде за састав одговора на ревизију и у висини судске таксе за одговор, одбијен је као неоснован другим ставом изреке, применом члана 154. став 1. ЗПП, јер се не ради о потребним трошковима.

Председник већа-судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић