Врховни суд, у већу састављеном од судија: Татјане Матковић Стефановић, председника већа, Јасмине Стаменковић, Татјане Ђурица, Татјане Миљуш и Иване Рађеновић, чланова већа, у парници тужиоца Компанија „Дунав осигурање“ АДО Београд, против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Богољуб Гачевић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 5786/22 од 21.12.2022. године, у седници већа одржаној дана 03.04.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 5786/22 од 21.12.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 5786/22 од 21.12.2022. године, потврђена је пресуда Другог основног суда у Београду П 573/19 од 08.09.2022. године, којом је обавезан тужени да тужиоцу на име регреса исплати износ од 572.649,00 динара са законском затезном каматом почев од 18.07.2013. године до исплате, као и да му накнади трошкове парничног поступка.

Против наведене правноснажне пресуде тужени је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, у смислу одредбе члана 404. ЗПП.

Према одредби члана 404. Закона о парничном поступку ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени ревизијског суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује ревизијски суд у већу од пет судија.

Оцењујући испуњеност услова за дозвољеност ревизије туженог, изјављене на основу члана 404. ЗПП, Врховни суд је нашао да у овом спору не постоји потреба за уједначавањем судске праксе, разматрањем правних питања од општег интереса, правних питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права, имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване нижестепене одлуке. Нижестепени судови су утврдили да је тужени изазвао саобраћајну незгоду управљајући под дејством алкохола у крви, возилом које је било осигурано код тужиоца и којом приликом је дошло до оштећења удареног возила, као и физичког лица које је њиме управљало. Тужилац је претрпљену штету на име материјалне и нематеријалне штете исплатио трећим лицима, па је тужени као лице које је изгубило права из осигурања у смислу члана 29. Закона о обавезном осигурању у саобраћају, те применом одредби чланова 154, 155, 174, 176. и 939, као и члана 200. Закона о облигационим односима, обавезан да тужиоцу исплаћен новчани износ плати на основу основаног регресног захтева. Ревизијским наводима се побија утврђено чињенично стање, а што не представља дозвољени правни основ за изјављивање ревизије из одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Чланом 403. ставом 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 18.07.2013. године, а побијана вредност предмета спора је 572.649,00 динара, што представља противвредност од 5.041,45 евра према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Како вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 403. става 3. ЗПП, то је применом члана 413. ЗПП иста одбачена као недозвољена другим ставом изреке овог решења.

Председник већа-судија

Татјана Матковић Стефановић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић