Врховни суд је испитао побијану пресуду применом члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23 – други закон) и оценио да ревизија није основана.

У проведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, над Земљорадничком задругом „Унија“ Иланџа, отворен је стечајни поступак решењем Привредног суда у Панчеву Ст 17/2020 од 22.12.2020. године. Тужилац је пријавио потраживање и Закључком о листи утврђених и оспорених потраживања Привредног суда у Панчеву Ст 17/20 од 30.07.2021. године тужиоцу је признато потраживање од 134.890.212,33 динара према стечајном дужнику ЗЗ „Унија“ Иланџа – у стечају. Земљорадничка задруга „Унија“ – у стечају има укупно уписаних 11 задругара. АА – првотужена је задругар са уписаним и уплаћеним новчаним улогом у износу од 7.381.001,91 динар. ГГ је био задругар са уписаним и уплаћеним новчаним улогом у износу од 17.717.872,20 динара. Именовани је преминуо ...2019. године и 13.07.2020. године одржано је рочиште за расправљање заоставштине. Иза себе ГГ је оставио законске наследнике АА, супругу, овде првотужену и ћерке ББ – друготужену и ВВ – трећетужену.

Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је одбио тужбени захтев са позивом на одредбе члана 2, 3, 4. и 54. Закона о стечају образлажући да се у конкретном случају има применити Закон о стечају, који је lex specialis у односу на одредбу члана 55. став 2. Закона о задругама, на коју се позива тужилац.

Привредни апелациони суд прихвата овакво становиште првостепеног суда. Притом, другостепени суд указује на то да се Закон о задругама („Службени гласник РС“ бр. 112/15), који је ступио на снагу 07.12.2016. године битно разликује од ранијег Закона о задругама који је престао са важењем 07.01.2016. године. Указује на то да је ранији Закон о задругама („Службени лист СРЈ“ бр. 41/96, 12/98 и „Службени гласник РС“ бр. 101/2005, 34/2006) имао одредбу члана 7. став 2. која је предвиђала да за обавезе које се нису могле измирити из имовине задруге одговарају задругари солидарно најмање износом свог удела, ако уговором о оснивању, односно задружним правилима није предвиђено да одговарају већим износом. Будући да се у конкретном случају примењују одредбе новог Закона о задругама, пошто је стечај над земљорадничком задругом отворен 22.12.2020. године, то другостепени суд закључује да се на сва питања која се односе на задруге, а нису посебно уређене законом, у смислу члана 13. новог Закона о задругама, сходно примењују одредбе закона којим се уређује правни положај друштава са ограниченом одговорношћу. Са тим у вези, другостепени суд указује на то да је чланом 55. став 1. Закона о задругама предвиђено да задруга одговара за своје обавезе целокупном својом имовином. Ставом другим наведеног члана је предвиђено да задругар одговара за обавезе задруге до висине свог улога и са тим у вези, другостепени суд указује на то да ову норму треба разумети тако да задругару може да пропадне оно што је унео у основни капитал задруге, због спровођења извршења на имовини задруге, односно гашења задруге у поступку стечаја или ликвидације. Уколико задругар није извршио своју обавезу уноса улога у задругу, онда он за обавезе задруге одговара и сопственом имовином до висине вредности улога који није унео. У конкретном случају, задругари су уписали и унели улоге у основни капитал задруге, те су њихови улози део капитала задруге која је сада у стечају. С обзиром на наведено, другостепени суд указује на то да нема места примени ранијег Закона о задругама и да је правилна одлука првостепеног суда о одбијању тужбеног захтева, са позивом на одредбе Закона о стечају.

Неосновано се ревизијом оспорава примена материјалног права од стране нижестепених судова. Насупрот наводима ревидента, правилно су нижестепени судови применили материјално право са позивом на одредбе члана 2, 3, 4. и 54. Закона о стечају, а такође је правилно тумачио другостепени суд одредбу члана 55. став 1. Закона о задругама. Следствено томе, правилно је од стране нижестепених судова изведен закључак о неоснованости тужбеног захтева.

Тужилац је пријавио потраживање у стечајном поступку над стечајним дужником и исто му је признато у износу од 134.890.212,33 динара. Стечајни поступак над Земљорадничком задругом „Унија“ Иланџа – у стечају, у којем је признато потраживање тужиоца, отворен је 22.12.2020. године и у истом још увек није било главне деобе, нити делимичних деоба, према чињеничном утврђењу. Тужилац се у ревизији позива на то да је од стране нижестепених судова требало применити одредбу члана 55. став 2. Закона о задругама, тражећи да се намири његово признато потраживање у поступку стечаја према стечајном дужнику до висине улога задругара првотужене и наследника покојног задругара ГГ. На наведени начин тужилац понавља жалбене наводе о којима је правилно одлучио другостепени суд, према становишту ревизијског суда. Осим тога, правилан је закључак нижестепених судова о примени члана 64. Закона о задругама, којим је прописано да се на поступак стечаја задруге сходно примењују одредбе закона којим се уређује стечај.

Одредба члана 2. Закона о стечају прописује да је циљ стечаја најповољније колективно намирење стечајних поверилаца остваривањем највеће могуће вредности стечајног дужника, односно његове имовине. Чланом 3. истог закона прописано је да стечај омогућава колективно и сразмерно намирење стечајних поверилаца, у складу са тим законом. Чланом 4. прописано је да се у стечајном поступку свим повериоцима обезбеђује једнак третман и равноправан положај поверилаца истог исплатног реда, односно исте класе у поступку реорганизације.

Са тим у вези, позивање тужиоца у ревизији на одлуку Врховног касационог суда Рев 2881/2015 од 08.12.2016. године није од утицаја, будући да у поступку на који се тужилац позива земљорадничка задруга није била у стечају, те је било основа за примену одредби Закона о задругама који је важио у време настанка потраживања тужилаца у том поступку, дакле, старог Закона о задругама који је престао да важи 07.01.2016. године. У конкретном случају, тужилац се не може намирити ван поступка који уређује Закон о стечају. Из утврђеног чињеничног стања произилази да су тужени уписали и унели улоге у основни капитал задруге, те да њихови улози постају имовина задруге, над којом се стечајни поступак спроводи и чини саставни део стечајне масе из које ће се сразмерно намирити стечајни повериоци, па и тужилац. Имовина задруге још увек није продата, при чему се, како је напред наведено, у конкретном случају примењује Закон о стечају, који је lex specialis и који, како правилно нижестепени судови закључују, прописује колективно и сразмерно намирење стечајних поверилаца, те обезбеђује једнак третман и равноправан положај поверилаца истог исплатног реда.

Из наведених разлога, правилан је закључак нижестепених судова о неоснованости тужбеног захтева, те је применом члана 414. ЗПП одлучено као у изреци пресуде.

Председник већа – судија

Татјана Матковић Стефановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић