
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р 211/2025
02.07.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића и Марије Терзић, чланова већа,, у парници тужиоца АА из ..., против тужених Републике Србије – Министарство правде – Апелациони суд у Београду, коју заступа Државно правобранилаштво, Београд и судија Апелационог суда у Београду Снежане Живковић, Миленије Петричевић и Марије Бошковић, ради утврђења дискриминације и накнаде штете, одлучујући о захтеву Апелационог суда у Београду за делегацију надлежности,на седници одржаној 02.07.2025. године донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДРЕЂУЈЕ СЕ Апелациони суд у Новом Саду за поступање у предмету Апелационог суда у Београду Гж 1918/25.
О б р а з л о ж е њ е
Тужилац је 03.02.2025. године поднео тужбу Вишем суду у Београду против тужених Републике Србије – Министарство правде – Апелациони суд у Београду и судија Апелационог суда у Београду Снежане Живковић, Миленије Петричевић и Марије Бошковић, ради утврђења дискриминације и накнаде штете.
Виши суд у Смедереву је решењем П 11/25 од 10.03.2025. године одбацио тужбу тужиоца у односу на тужене судије Апелационог суда у Београду Снежану Живковић, Миленију Петричевић и Марију Бошковић.
Против наведеног решења тужилац је изјавио жалбу 21.03.2025. године, те су списи достављени Апелационом суду у Београду и предмет је заведен под бројем Гж 1918/25.
Апелациони суд у Београду је актом Гж 1918/25 од 24.04.2025. године поднео захтев Врховном суду да се за поступање по жалби тужиоца у овом предмету одреди други стварно надлежни суд, будући да се у конкретном случају, између осталих, тужене и судије Апелационог суда у Београду – Снежана Живковић, Миленија Петричевић и Марија Бошковић.
Одлучујући о захтеву за одређивање стварно надлежног суда на основу члана 62. став 7. у вези става 1. и 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23 – други закон), у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), Врховни суд је нашао да је захтев основан.
Одредбом члана 62. став 1. ЗПП прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 7. истог члана, о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овог члана, одлучује веће највишег суда одређене врсте. Према ставу 8. истог члана, захтев, односно предлог за делегацију надлежности може да се поднесе и у другостепеном поступку под условима из става 1. овог члана.
Имајући у виду наведену законску одредбу, наводе из захтева за делегацију надлежности, те околност да су у овој парници, између осталог, тужене и судије Апелационог суда у Београду, целисходно је и постоје оправдани разлози да се уместо стварно и месно надлежног Апелационог суда у Београду за одлучивање о жалби тужиоца одреди други стварно надлежан другостепени суд јер је Врховни суд оценио да су испуњени услови за делегацију, прописани чланом 62. став 1. ЗПП.
Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у изреци, на основу члана 62. став 7, у вези става 8. истог члана ЗПП.
Председник већа - судија
Гордана Комненић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
