У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Неосновано се ревизијом указује да у побијаној пресуди другостепени суд није дао правно образложење за своју одлуку, чиме је тужиоца фактички ускратио за образложену одлуку, а чиме се указује на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 355. став 5. ЗПП, с обзиром да побијана пресуда садржи образложење у коме је размотрено чињенично стање које је првостепени суд утврдио, дати разлози због којих је жалба тужиоца оцењена као неоснована и наведени прописи на којима је суд засновао одлуку.

Према утврђеном чињеничном стању, тужени АА је по основу уговора о купопродаји који није оверен, а који је код продавца заведен под бројем 476 дана 30.07.1994. године, од продавца ИГМ „Књажевац“, купио локал у објекту „Тржни центар“ у изградњи у Неготину, означен бројем .., површине 23,90 м2, за купопродајну цену од 55.926,00 динара, исплатио је купопродајну цену продавцу, али му локал никада није предат у својину. Продавац ИГМ „Књажевац“ је овај локал стекао купопродајом на основу неовереног уговора од 20.06.1994. године од продавца ГИП „Технорад“ из Раче. Правноснажном пресудом Привредног суда у Зајечару П 687/97 од 16.12.1997. године, обавезан је у том предмету тужени ИГМ „Књажевац“ да преда тужиоцу АА тај локал. Поравнањем које је закључено у предмету Трговинског суда у Зајечару П 346/2002 од 24.09.2002. године, тужени „Технорад“ Рача је признао право својине на објекту „Тржни центар“ у Неготину, тужиоцу ПП „Унимат“. Правноснажном пресудом Општинског суда у Неготину П 1313/03 од 06.09.2004. године, обавезан је тужени „ИГМ“ Књажевац, да исплати тужиоцу АА износ од 55.930,80 динара који представља износ купопродајне цене локала са каматом. Пресудом истог суда П 31/09 од 01.09.2009. године, одбијен је захтев АА којим је тражио да се тамо тужени ПТП Унимат обавеже да му солидарно са ИГМ Књажевац, чија је обавеза утврђена пресудом П 1313/03, исплати износ купопродајне цене локала са каматом. Пресудом Вишег суда у Неготину Гж 131/10 од 30.03.2010. године, ова пресуда је преиначена тако што је усвојен тужбени захтев и ПГП Унимат обавезан да солидарно са ИГМ Књажевац надокнади АА износ купопродајне цене локала са каматом. Правноснажном пресудом Вишег суда у Неготину П 14/2020 од 28.09.2020. године, у спору тужиоца ПГП Унимат против тужених АА и ИМГ Књажевац, утврђено је да је ништав уговор о купопродаји локала бр.476 од 30.07.1994. године. Решењем о извршењу Основног суда у Неготину И 1082/10 од 30.04.2010. године, одређено је извршење на основу извршне исправе – пресуде Општинског суда у Неготину П 31/09 од 01.09.2009. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, односно од чињенице да пресуда Вишег суда у Неготину Гж 131/10 од 30.03.2010. године, представља правноснажну и извршну судску одлуку, нижестепени судови су правилно закључили да суд нема овлашћења да у другом судском поступку мења дејство правноснажне пресуде. Другостепени суд је правилно ценио да је тужилац сходно одредби члана 360. став 1. ЗПП, везан правноснажном пресудом која у односу на њега производи правно дејство од момента правноснажности и њено дејство се не може редуковати у другом спору. Одлучујући о тужбеном захтеву да се према туженом АА утврди недозвољеност извршења по решењу о извршењу Основног суда у Неготину И 1082/10 од 30.04.2010. године у делу који се односи на новчано потраживање према тужиоцу, правилно су нижестепени судови оценили да сходно одредбама члана 24. став 1. Закона о извршном поступку („Сл. гласник РС“, бр.125 од 22.11.2004. године), који се има применити у овом случају, а којим је прописано да треће лице које сматра да на предмету извршења има право које спречава извршење, заштиту својих права може остварити приговором и излучном тужбом (тужбом за недопустивост извршења), из чега произлази да тужилац није активно легитимисан за иницирање поступка за утврђење недопустивости извршења, с обзиром да он није треће лице, већ извршни дужник.

Оваку одлуку као правилну и на закону засновану прихвата и Врховни суд.

Неосновано се ревизијом указује да је приликом доношења побијане пресуде погрешно примењено материјлано право, с обзиром да нису примењене одредбе Закона о стечајном поступку („Сл. гласник РС“, бр.84/2004), који је важио у време доношења пресуде Вишег суда у Неготину у односу на коју се тражи утврђење да не производи правно дејство на тужиоца, као и решења о извршењу Основног суда у Неготину у односу на које су у овој парници тражи утврђење недозвољености извршења у односу на тужиоца, а с обзиром да је над ИГМ Књажевац, отворен стечајни поступак 1996. године, а над ГП Технорад 2001. године, те је у стечајном поступку над овим предузећем донето решење о принудном поравнању и сви повериоци, међу којима је био и ИГМ Књажевац, намирени, па другостепени суд није ценио последице стечаја и у стечају закљученог принудног поравнања у односу како на стечајног дужника, тако и на потраживања стечајних поверилаца. Наиме, околност отварања стечаја над привредним друштвима која су били продавци, односно купци локала, а поводом кога је овде тужени АА имао потраживања, не могу бити од утицаја на одлучивање у овом спору с обзиром да је обавеза овде тужиоца да туженом АА солидарно са ИГМ Књажевац, исплати износ купопродајне цене локала са каматом установљена правноснажном судском одлуком – пресудом Вишег суда у Неготину Гж 131/10 од 30.03.2010. године, те је правилан закључак нижестепених судова да је овом пресудом на коначан начин решен спорни правни однос између тужиоца и туженог АА, поводом купопродајне цене исплаћене за локал који туженом никада није предат, а припао је у својину тужиоцу, те се та одлука не може мењати у другој парници, на шта је усмерен тужбени захтев за утврђење да она у односу на тужиоца не производи правно дејство. Решењем о извршењу Основног суда у Неготину И 1082/10 од 30.04.2010. године, одређено је извршење на основу извршне исправе по захтеву извршног повериоца – овде туженог АА, у односу на извршног дужника – овде тужиоца, те тужилац, како су то правилно оценили нижестепени судови, није активно легитимисан за подношење захтева за утврђење недопуштености извршења, с обзиром да је то право Законом о извршном поступку који је важио у време доношења овог решења, као и по сада важећем Закону о извршењу и обезбеђењу, прописано само за треће лице које сматра да на предмету извршења има право које спречава извршење, а тужилац такво својство нема.

На основу изложеног, применом одредбе члана 414. ЗПП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Председник већа – судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић