Одлучујући у смислу наведене законске одредбе Врховни суд је закључио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца као посебној ревизији, јер се ревизијом не указује на потребу, нити Врховни суд закључује из ревизијских навода, да је потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, нити је потребно ново тумачење права. Сама чињеница на коју ревидент указује да је погрешно примењено материјално право без испуњености осталих услова за одлучивање о посебној ревизији не могу чинити ревизију тужиоца дозвољеном у смислу члана 404. ЗПП.

Из наведног разлога нису испуњени услови да се у овој парници прихвати одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, због чега је на основу члана 404. ЗПП Врховни суд одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Одлучујући о дозвољености ревизије у смислу члана 420. став 1. и 6. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија тужиоца није дозвољена.

Према одредби члана 420. став 1. ЗПП, странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. У поступку поводом ревизије против решења сходно се примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде (став 6.).

Према одредби члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП ревизија је недозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члан 403. став 1. и 3.) осим из члана 404. овог закона.

У конкретном случају, у делу изјављене ревизије који се односи на решење којим је одбијен предлог за враћање у пређашње стање, ревизија против оваквог решења се не може изјавити, с обзиром да се побијаним решењем поступак правноснажно не завршава те је ревизија у поменутом делу у смислу цитираних законских одредби недозвољена.

Према новелираном члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овом спору ради стицања без основа, поднета је суду 17.10.2019. године. Вредност предмета спора је 14.545,69 динара.

У погледу дела ревизије којим се побија правилност решења у коме је констатовано повлачење тужбе, (којим се правноснажно окончава поступак), дозвољеност ревизије против овог решења је условљена истим разлозима који су у члану 403. став 3. ЗПП прописани за дозвољеност ревизије против правноснажне пресуде. Како вредност предмета спора побијаног дела у износу од 14.545,69 динара, не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни суд је нашао да ревизија тужиоца ни у овом делу није дозвољена.

Са изнетих разлога, а на основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић