Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Милош Јовановић због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев и укине побијане пресуде, а предмет врати на поновно одлучивање или да исте преиначи, тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе.

Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредбе члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тач. 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. ст. 3. и 4. ЗКП, учињених у поступку пред првостепеним и пред апелационим (другостепеним) судом.

У конкретном случају, бранилац окривљеног, као разлог за подношење захтева за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, не наводећи конкретно о којим повредама закона се ради, а у образложењу захтева указује на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП и из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, истицањем да је изрека правноснажне пресуде неразумљива, противречна самој себи и разлозима пресуде, посебно у делу у којем се односи на чињеницу да је окривљени физички напао оштећену, на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду члана 440. ЗКП указивањем да тужилашатво није доказало, те да суд није утврдио како су уопште настале свака од појединачно наведених повреда код оштећене и полемише са налазом и мишљењем судског вештака Весне Јовановић о начину на који су настале ове повреде, као и на повреду одредаба члана 395. ЗКП указивањем да суд у току поступка није саслушао сведоке које је одбрана предложила, уз сопствени закључак да из свих изведених доказа јасно произилази да окривљени није извршио предметно кривично дело.

Како, дакле, бранилац окривљеног у захтеву не наводи ни једну повреду закона из члана 485. став 4. ЗКП, због којег је подношење овог ванредног правног лека дозвољено окривљенима преко бранилаца, већ указује на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП и из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, те на повреду одредаба члана 395. ЗКП, као и на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду члана 440. ЗКП, а које све повреде не представљају законом прописане разлоге за подношење захтева за заштиту законитости окривљенима преко бранилаца, то је Врховни суд поднети захтев одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Председник већа-судија 

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић