Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тач. 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, док су ставом 4. наведеног члана прописани услови под којима окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости и то такстативним набрајањем повреда закона (члан 74., члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тач. 1), члана 439. тач.1) до 3) и члана 441. став 3. и 4.), које могу бити учињене у првостепеном и поступку пред апелационим, односно другостепеним судом.

Бранилац као разлог подношења захтева, истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП у вези члана 437. тачка 1) ЗКП и повреду одредбе члана 441. став 4. ЗКП, наводима да је изрека првостепеног решења којима је одлучивано о обавези сведока да сносе трошкове поступка нејасна и неразумљива, те истиче таксативно како је изрека побијаног решења требало да гласи и на шта су сведоци требали да буду обавезани. Такође, бранилац окривљених истиче и да је изрека другостепеног решења неразумљива, односно да су доношењем оваквих решења пре свега тужилаштво, а потом и суд, повредили закон, а да наводи суда из образложења побијаног решења не представљају обавезујући део, већ искључиво изрека решења, која неће бити извршива, па је и другостепено решење којим је одбијена жалба бранилаца нејасно и неправилно у смислу одредбе члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП.

Међутим, битна повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП, не представља законом дозвољен разлог због којих окривљени преко браниоца могу поднети овај ванредни правни лек – захтев за заштиту законитости, због чега је Врховни суд, захтев за заштиту законитости оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић