Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Слободана Велисављевића и Бојане Пауновић, чланова већа, са саветником Врховног суда Снежаном Лазин, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА и др, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога у саизвршилаштву из члана 246. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Горана Брдара, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Крагујевцу Кпп-24/25 од 15.07.2025. године и Кв-196/25 од 22.07.2025. године, у седници већа одржаној дана 15.10.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Горана Брдара, поднет против правноснажних решења Вишег суда у Крагујевцу Кпп-24/25 од 15.07.2025. године и Кв-196/25 од 22.07.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем судије за претходни поступак Вишег суда у Крагујевцу Кпп-24/25 од 15.07.2025. године према окривљенима АА и ББ је, због постојања основане сумње да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога у саизвршилаштву из члана 246. став 1. у вези члана 33. КЗ, продужен притвор на основу законског разлога предвиђеног чланом 211. став 1. тачка 3) ЗКП, а који притвор је окривљенима одређен решењем судије за претходни поступак Вишег суда у Крагујевцу Кпп-24/25 од 18.06.2025. године и рачуна им се почев од 15.07.2025. године, те је одређено да притвор окривљенима по том решењу може трајати најдуже 30 дана.

Решењем Вишег суда у Крагујевцу Кв-196/25 од 22.07.2025. године одбијене су као неосноване жалбе бранилаца окривљених АА и ББ, које су изјављене против решења судије за претходни поступак Вишег суда у Крагујевцу Кпп-24/25 од 15.07.2025. године.

Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Горан Брдар, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, те да преиначи нижестепена побијана решења тако што ће према окривљеном АА укинути притвор и наложити да се исти одмах пусти на слободу или да укине побијана решења и списе предмета врати на поновно одлучивање Вишем суду у Крагујевцу. Бранилац окривљеног је поднео и благовремену допуну захтева за заштиту законитости, због исте повреде и са идентичним предлогом као у поднетом захтеву, а у прилог допуне је доставио одлуке Апелационог суда у Београду, Апелационог суда у Крагујевцу и Вишег суда у Чачку, које по њему указују да је побијаним решењима учињена повреда закона која је од значаја за правилну и уједначену примену права.

Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП предвиђено је да ће Врховни суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

У конкретном случају, бранилац окривљеног АА као разлог подношења захтева за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП која је општег карактера, при чему формално не опредељује ниједну повреду закона у смислу става 4. члана 485. ЗКП, већ у поднетом захтеву само наводи да је суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка, будући да побијана решења немају разлоге о битној чињеници како је протек времена од момента одређивања притвора према окривљеном па до његовог продужења утицао на могућност да окривљени уколико се нађе на слободи понови кривично дело, нити су дати разлози везано за личност окривљеног, као ни разлози у погледу тога да ли је опасност да ће окривљени у кратком временском периоду поновити кривично дело изгубила или није изгубила на интензитету и значају од момента одређивања притвора према окривљеном до момента продужења притвора, а који разлози по браниоцу морају бити посебно дати при доношењу сваке појединачне одлуке о продужењу притвора, већ је суд само поновио исте формулације које су већ наведене у раније донетом решењу о одређивању притвора према окривљеном, а који наводи браниоца окривљеног би по налажењу овога суда представљали битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП. Поред тога, бранилац окривљеног у поднетом захтеву наводи и да другостепени суд није у образложењу другостепеног решења оценио све жалбене наводе браниоца окривљеног, а који наводи браниоца би по налажењу овога суда представљали повреду одредбе члана 460. став 1. ЗКП.

Осим тога, бранилац окривљеног у поднетом захтеву оспорава оцену суда о постојању у конкретном случају законског основа предвиђеног одредбом члана 211. став 1. тачка 3) ЗКП за продужење притвора према окривљеном АА, оспоравајући оцену суда да у конкретном случају постоје особите околности које указују да ће окривљени у кратком временском периоду поновити кривично дело, уз полемисање при томе са разлозима које је суд дао у образложењима побијаних решења и давање сопствених разлога који по браниоцу указују да не постоје конкретне околности које би оправдале сумњу да ће окривљени у кратком временском периоду поновити кривично дело, као и да ће продужење притвора према окривљеном утицати на несметано вођење предметног кривичног поступка.

Имајући у виду да из изнетих навода произилази да бранилац окривљеног нижестепена решења побија због повреда одредаба члана 438. став 2. тачка 2) и члана 460. став 1. ЗКП, уз оспоравање оцене суда о постојању у конкретном случају законског основа предвиђеног одредбом члана 211. став 1. тачка 3) ЗКП за продужење притвора према окривљеном АА и полемисање са разлозима које је суд дао за своју одлуку у образложењима побијаних решења, а што све не представља законски разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд захтев браниоца окривљеног оценио недозвољеним.

Из напред изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Горана Брдара одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник                                                                                                                          Председник већа-судија

Снежана Лазин, с.р.                                                                                                                              Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић