Пресудом Вишег суда у Београду Кж1 411/25 од 11.08.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, а првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Драгослав Петковић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе за наведено кривично дело јер није доказано да је окривљени учинио кривично дело које му је стављено на терет, као и да надокнади окривљеном трошкове поступка у складу са чланом 262. став 2. ЗКП и АТ.

Врховни суд је у седници већа одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тач. 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, док су ставом 4. наведеног члана прописани услови под којима окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости и то такстативним набрајањем повреда закона (члан 74., члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тач. 1), члана 439. тач.1) до 3) и члана 441. став 3. и 4.), које могу бити учињене у првостепеном и поступку пред апелационим, односно другостепеним судом.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Драгослав Петковић, у образложењу захтева за заштиту законитости истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, наводима да је суд у првостепеној пресуди прекорачио идентитет оптужбе, а која повреда, у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП, представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости.

Међутим, наведену повреду образлаже наводима да нема доказа да је окривљени вршио полукружно окретање, те да уколико је спорно утврђено чињенично стање исто се мора тумачити у корист окривљеног у смислу одредбе члана 16.ЗКП, на који начин бранилац окривљеног оспорава утврђено чињенично стање и оцену доказа.

Поред тога бранилац окривљеног у захтеву наводи да је другостепени суд одржао седницу већа без позива и присуства окривљеног и браниоца, иако је бранилац у жалби предложио одржавање седнице већа у његовом присуству, којим наводима истиче повреду одредбе члана 511. ЗКП.

Бранилац даље у поднетом захтеву наводи да је првостепени суд применио две бланкетне норме иако ни једна од тих радњи нема узрочно – последичну везу са настанком незгоде и њеним последицама, те полемише са доказима који су изведени током поступка и колико који доказ говори у прилог одбрани, те да је исказ оштећеног контрадикторан, да исти није тестиран на психоактивне супстанце. С тим у вези наводи да је оштећени као мотоциклиста прекршио више саобраћајних прописа, те истиче сопствена запажања да окривљени није прекршио ниједан пропис који се може довести у узрочно – последичну везу са настанком саобраћајне незгоде, да нема доказа да је окривљени вршио скретање улево, те да је суд одбио да се изврши ново саобраћајно вештачење, те изводи сопствене закључке да оштећени не би задобио наведене повреде да је возио у складу са прописима, јер се мотоциклиста кретао великом брзином и није имао дозволу за управљање мотоциклом, као и да се након незгоде окривљени коректно понашао, на који начин полемише са чињеничним питањима и доказима изведеним пред првостепеним судом и изводи сопствене закључке у погледу утврђеног чињеничног стања, у смислу члана 440. ЗКП.

Имајући у виду да повреде закона на које указује одбрана из члана 511. ЗКП и члана 440. ЗКП, као и члана 16. ЗКП, не представљају законске разлоге у оквиру повреда побројаних у члану 485. став 4. ЗКП, због којих је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено окривљеном преко браниоца, то је исти оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић