Прев 47/2025 3.19.1.26.1.3

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Прев 47/2025
20.11.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Татјане Матковић Стефановић, председника већа, Татјане Ђурица, Јасминке Обућина, Татјане Миљуш и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници по тужби тужиоца „Триглав осигурање“ а.д.о. Београд, чији је пуномоћник Миланка Аврамовић, адвокат из ..., против туженог „Mat shop“ д.о.о. Чачак, чији је пуномоћник Катарина Јовановић, адвокат из ..., ради дуга, вредност спора 2.815,00 динара, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 2945/23 од 19.09.2024. године, у седници одржаној дана 20.11.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог, изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж 2945/23 од 19.09.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Привредног апелационог суда Пж 2945/23 од 19.09.2024. године, у ставу првом изреке, одбијена је жалба туженог, као неоснована и потврђена пресуда Привредног суда у Чачку П 147/2022 од 24.02.2023. године, којом је одржано на снази у целини Решење о извршењу тог суда ИИв 88/20 од 23.02.2022. године у делу којим је обавезан тужени да плати тужиоцу: 2.815,00 динара са законском затезном каматом почев од 26.04.2019. године, до исплате и 10.300,00 динара по основу трошкова извршног поступка, те обавезан тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати 44.400,00 динара. У ставу другом изреке, одбијен је као неоснован захтев тужиоца да му се накнаде трошкови другостепеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде, тужени је благовремено изјавио ревизију по основу одредбе члана 404. ЗПП, због погрешне примене материјалног права и битне повреде одредаба парничног поступка. Тужилац је у одговору на ревизију оспорио ревизијске наводе туженог, а трошкове поводом састава ревизије није тражио и определио.

Одредбом члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 72/11...10/23 – др. закон) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако Врховни суд оцени да је потребно ради разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, односно ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије, сходно ставу 2. исте одредбе, одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Ценећи испуњеност услова за одлучивање о ревизији туженог, као изузетно дозвољеној, Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови предвиђени одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

У овом спору правноснажно је усвојен тужбени захтев за исплату износа од 2.815,00 динара са законском затезном каматом од 26.04.2019. године, до исплате, применом одредби чл. 897. и 901. ЗОО. Према становишту нижестепених судова, тужилац и тужени су били у пословном односу који по правној природи представља уговор о осигурању. Тужени, као осигураник, није измирио премију осигурања при чему је тужилац своју уговорну обавезу испунио и од конкретних ризика је осигурао непокретности туженог у периоду 22.12.2016. - 22.12.2020. године. Како се према испостављеном рачуну премија обрачунава за период 22.12.2018. - 22.12.2019. године, нижестепени судови су закључили да су неосновани наводи туженог да му полиса није била потребна након исплаћене обавезе према банци по уговору о кредиту за непокретност, која је била предмет осигурања. Законска затезна камата обрачуната је почев од доспећа означеног на рачуну.

Ревизија изјављена по основу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку може се изјавити искључиво због погрешне примене материјалног права која је такве природе да изискује ново тумачење права, разматрање правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, односно ради уједначавања судске праксе уколико је судска пракса о предметном правном питању неуједначена. Суштински, ревидент износи своје виђење чињеничноправних појединости конкретног случаја, односно оспорава чињенично стање услед погрешне оцене доказа – рачуна од 10.04.2019. године, те исказа сведока АА, што се не може прихватити као релевантан основ да се дозволи одлучивање о ревизији, као о изузетно дозвољеној. Посебна ревизија служи као изузетно и крајње правно средство, чији циљ није да се преиспитују правноснажне пресуде сходно појединостима конкретног случаја, већ да се кроз конкретни случај реши питање од посебног (ширег) интереса, а које се може подвести под један од основа из 404. став 1. Закона о парничном поступку. Ревидент не наводи ниједну судску одлуку која би се заснивала на истој или сличној чињеничноправној ситуацији у прилог неуједначености судске праксе, па нема потребе за уједначавањем судске праксе. Не постоји потреба ни за разматрањем питања од општег интереса, питања у интерсу равноправности грађана, нити за новим тумачењем права.

Како се ревизијом туженог не указује на правно релевантне разлоге за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, нити су испуњени услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку да би се дозволило одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке, применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 72/11 ... 10/23 – др. закон) и нашао да ревизија туженог није дозвољена.

Тужилац је против туженог поднео предлог за извршење (сада тужбу) 20.06.2022. године. Вредност предмета спора ревизијом побијаног дела износи 2.815,00 динара.

Одредбом члана 487. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да у поступку у привредним споровима, спорови мале вредности јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, ако не прелази динарску противвредност од 30.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Одредбом члана 479. став 6. ЗПП је прописано да у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда није дозвољена ревизија.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о привредном спору мале вредности из одредбе члана 487. Закона о парничном поступку, Врховни суд налази да изјављена ревизија сходно одредби члана 479. став 6. истог закона није дозвољена.

Из наведених разлога применом члана 413. Закона о парничном поступку одлучено је као у ставу другом изреке овог решења.

Председник већа - судија

Татјана Матковић Стефановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић