Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 296/24 од 10.07.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужене и потврђена означена првостепена пресуда у ставу првом изреке, алинеје 3, 4. и 8 (у погледу одржавања личних односа током зимског и летњег распуста и породичних празника породице порекла оца), док је ставом другим изреке, одбијен захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), чије се одредбе примењују у овом случају на основу члана 202. Породичног закона („Службени гласник РС“, бр. 18/05, 72/11, 6/15), Врховни суд је нашао да је ревизија тужене неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Такође, није учињена ни битна повреда одредаба парничног поступка на коју се указује у ревизији тужене.

Према утврђеном чињеничном стању, брак тужиоца и законске заступнице мал. тужене разведен је 17.03.2017. године (пресуда Основног суда у Краљеву П2 457/16), мал. ћерка супружника поверена је мајци ради самосталног вршења и и уређено одржавање личних односа детета са оцем. Пресудом Основног суда у Краљеву П2 514/19 од 10.11.2020. године, уређен је начин одржавања личних односа тужиоца и тада петогодишње тужене, рођене ...2015. године, тако да дете проводи са оцем сваки други викенд од петка у 18,00 до недеље у 18,00 часова и сваке среде, када отац ради у другој смени, од 14,30 до 20,00 часова, и утврђен допринос тужиоца издржавању детета. Контакт тужиоца и мал. тужене одвијао се несметано, према напред наведеном моделу виђања, до половине 2021. године, када се мал. тужена са мајком преселила из ... у 100 km удаљени ..., од када се виђања одвијају само викендом.

Органи старатељства у Краљеву и у Горњем Милановцу оценили су да отац посвећено врши родитељску улогу, да је пожртвован, ангажован, да са дететом има пожељан однос испуњен јаким емоцијама, блискошћу, приврженошћу и јасном комуникацијом, да је самосталан у обављању свих послова у домаћинству, да има потребне вештине у спремању хране и одржавању хигијене, да је упознат са навикама и потребама детета, пожељно осетљив и детету доступан. С обзиром на новонастале околности (пресељење, удаљеност пребивалишта, организација живота детета, његов садашњи узраст, потребу усклађивања са школским обавезама), органи старатељства су усагласили налазе и стручна мишљења о начину и времену одржавања личних односа тужиоца и мал. тужене и одредили нов модел виђања - сваки други викенд од петка у 17,00 до недеље у 19,00 часова, сваке среде од 17,00 до 19,00 часова, 10 дана током зимског распуста, два пута по 15 дана у јулу и августу током летњег распуста, државне и верске празнике наизменично – једне године са мајком, друге са оцем и тако редом, пролећни и летњи распуст наизменично код оба родитеља (једне године са мајком, а друге са оцем и тако наизменично или прву половину распуста код једног родитеља а другу код другог сваке године), крсну славу оца „Аранђеловдан“ почев од 20. новембра у 17,00 до 21. новембра у 19,00 часова сваке године (јер дете нема наставу само на дан славе), као и породичне празнике породице порекла оца детета дете ће проводити у терминима као за среду, тј. од 17,00 до 19,00 часова уколико је радни дан, када дете има школске обавезе, осим ако пада у дане викенда – у том случају од 10,00 до 19,00 часова – један дан.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилно применили материјално право из чл. 67, 68. и 78. ст. 3. и 4. Породичног закона када су закључили да су у новонасталим околностима испуњени услови за измену раније одлуке о начину одржавања личних односа између мал. тужене и тужиоца и донели оспорену одлуку. Начин одржавања личних односа тужиоца са мал. туженом је усклађен са узрастом мал. тужене, њеним школским обавезама и, уопште са садашњом организацијом њеног живота, као и са животним околностима тужиоца и његовим могућностима да организује своје време и материјалне ресурсе како би одржавао личне односе са дететом које је променило место пребивалишта живи на око 100 km удаљености и како би успевао да обезбеди наставак развоја здраве емоционалне везе са дететом, сталност у васпитању и правилан развој детета.

Неосновани су наводи који су током поступка већ истицани, али их нижестепени судови правилно нису прихватили да би било боље и приликама примереније да се мал. тужена виђа са тужиоцем седам дана зимског и два пута по 10 дана летњег распуста и, од празника породице порекла оца - на дан очевог рођендана. У тренутним околностима би начин одржавања личних односа какав предлаже ревидент представљао непотребну редукцију садржајног и топлог односа који постоји између мал. тужене и тужиоца и, будући да није усклађен са емотивним и развојним потребама мал. тужене, не би био у њеном најбољем интересу. Неприхватљиво је ревидентово збрајање дана које ће дете проводити с оцем (45) и указивање да отац не располаже са толико слободних дана и да је евидентно да се мал. туженој неће посветити он, већ његови болесни родитељи (о чему током поступка нису нуђени ни докази нити су такви наводи уопште истицани), јер је јасно да тим бројем дана не располаже ни законска заступница мал. тужене, а није ни реално очекивати да родитељ са дететом проводи сваки сат у сваком дану нити то развија дечју самосталност. Новоодређени начин виђења детета са оцем, и по оцени овог суда, омогућиће да време које они заједнички проведу буде садржајније и квалитетније, као и сталност увида тужиоца у понашање и развој детета и његов допринос њеном подизању и васпитању у питањима која битно утичу на живот детета. Такође, присуством мал. тужене празницима породице порекла њеног оца који се уобичајено и дужи низ година прослављају и представљају породичну традицију, омогућава се успостављање присних и блиских односа мал. тужене и са том страном породице, доприноси продужетку њеног осећаја припадности и тој страни породице и обогаћује дететова базична сигурност и свест да је вољено.

Пошто је по мишљењу овог суда очување емотивне везе мал. тужене, тужиоца и његове породице, с обзиром на животну доб осмогодишње тужене, од битног утицаја на њен психофизички развој и одрастање, а све животне околности у породици указују да је побијана пресуда у најбољем интересу детета, донета је одлука као у изреци применом члана 414. ЗПП.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић