Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 2643/24 од 01.10.2024. године одбијене су као неосноване жалбе тужиоца-противтуженог, туженог – противтужиоца и тужене и потврђена пресуда Основног суда у Бору П 484/21 од 25.01.2024.године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац-противтужени АА је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Ревизију је благовремено изјавила и тужена ВВ побијајући правноснажну пресуду због погрешне примене материјалног права, указујући на одредбу чл.404 Закона о парничном поступку.

Испитујући дозвољеност ревизија тужиоца-противтуженог и тужене применом члана 404. став 2 Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 10/23), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови из става 1. истог члана да се дозволи одлучивање о ревизијама као о изузетно дозвољеним.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Предмет тражене правне заштите по тужби је недозвољеност извршења на предметној гаражи, а по противтужби утврђење ништавости уговора о купопродаји спорне гараже закљученог између тужене као продавца и тужиоца- противтуженог као купца, као и утврђење права својине туженог-противтужиоца на тој гаражи. О захтеву туженог-противтужиоца суд је одлучио применом правила из члана 28. и 30. Закона о основама својинскоправних односа, утврђујући да је тужени-противтужилац на предметној гаражи стекао право својине по основу одржаја, чију савесност је ценио сходно члану 72. став 2. и 3. истог закона, те је стога утврђено да је ништав Уговор о купопродаји закључен између тужиоца- противтуженог и тужене, који има за предмет спорну гаражу, применом одредбе члана 103. ЗОО и одбијен тужбени захтев за недозвољеност извршења на предметној гаражи сходно одредби члана 81. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, бр. 106/15...113/17). Тужилац- противтужени и тужена наводима ревизије оспоравају правилност утврђеног чињеничног стања, што не може бити разлог за изјављивање посебне ревизије, a уз ревизију нису достављене нити су се позвали на пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању судова у истој или битно сличној чињеничноправној ствари.

Имајући у виду да се ради о парници у којoj одлука о основаности тужбеног захтева зависи од утврђења чињеница у сваком конкретном случају, релевантних за примену материјалног права, а нема потребе за уједначавањем судске праксе, разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни за новим тумачење права, Врховни суд налази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, па је у складу с тим одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизија на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизије тужиоца- противтуженог и тужене нису дозвољене.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 10.05.2021. године, вредност предмета спора по тужби је 50.000,00 динара, а по противтужби поднетој дана 04.06.2021.године је 99.000,00 динара.

Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору са захтевом за неновчано потраживање у коме утврђена вредност предмета спора по тужби и противужби не прелази законом прописани имовински цензус за допуштеност ревизије по члану 403. став 3. ЗПП, то је Врховни суд нашао да изјављене ревизије нису дозвољене.

Из тог разлога, Врховни суд је применом одредбе члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Бранка Дражић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић