Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 809/24 од 10.07.2024. године, ставом првим изреке, потврђена је првостепена пресуда у ставу првом и делу става другог изреке, у погледу накнаде штете за неискоришћен годишњи одмор, као и допунску пресуду. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда, у преосталом делу става другог изреке, у погледу досуђених доприноса за неискоришћени годишњи одмор, тако што је одбијен тужбени захтев тужиоца у том делу. Ставом трећим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу трећем изреке, тако што је обавезан тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати 179.657,00 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате. Ставом четвртим изреке, одбијени су захтеви странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Одлучујући о предлозима странака за доношење допунског решења о трошковима поступка Апелациони суд у Нишу је решењем Гж1 809/24 од 30.10.2024. године одбио, као неосноване предлоге странака за доношење допунског решења о трошковима поступка у предмету Апелационог суда у Нишу Гж1 809/24.

Против решења другостепеног суда којим је одбијен предлог тужиоца за доношење допунског решења о трошковима поступка, тужилац је изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23), Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као о изузетно дозвољеној на основу члана 404. став 1. ЗПП. Наиме, ревизијом се оспорава у суштини одлука о трошковима поступка. С обзиром на то да суд по окончању спора, у сваком конкретном случају, у зависности од исхода спора, на основу поднетих захтева странака, одлучује о трошковима поступка, ценећи одредбе Закона о парничном поступку, то нису испуњени услови за одлучивање о дозвољености ревизије, јер није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе нити је потребно ново тумачење права.

Са напред наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Одлучујући о дозвољености ревизије на основу члана 410. став 2. у вези са чланом 420. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија тужиоца није дозвољена

Чланом 420. став 1. ЗПП, прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончава, док је ставом 6. прописано да се у поступку поводом ревизије против решења сходно примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде.

Чланом 28. став 1. ЗПП, прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева, док је ставом 2. прописано да се камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају у обзир ако не чине главни захтев.

Из наведених законских одредби произлази да решење о одбијању предлога странака за доношење допунског решења о трошковима поступка, не може се побијати ревизијом. Наиме, ревизија против решења је дозвољена само ако се њиме окончава поступак. У конкретном случају, поступак је окончан пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 809/24 од 10.07.2024. године. Како се, дакле, решењем, којим је одлучено о захтеву за доношење допунског решења у погледу трошкова поступка, не окончава поступак, овај суд је ревизију одбацио сходно члану 410. став 2. тачка 5., у вези члана 420. ЗПП.

Имајући у виду наведено, на основу члана 420. став 6. у вези са чланом 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић