.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 824/2024
27.02.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, др Илије Зиндовића, Гордане Комненић и Марије Терзић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Јелена Цакић, адвокат из ..., против тужене Република Србија, коју заступа Државно правобранилаштво – Одељење у Нишу, ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Прокупљу Гж1 51/22 од 27.10.2022. године, у седници одржаној 27.02.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, изјављеној против решења Вишег суда у Прокупљу Гж1 51/22 од 27.10.2022. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца, изјављена против решења Вишег суда у Прокупљу Гж1 51/22 од 27.10.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Куршумлији П1 208/2022 од 25.08.2022. године, одбачена је тужба против Републике Србије ради утврђења права односно правног односа.
Решењем Вишег суда у Прокупљу Гж1 51/22 од 27.10.2022. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђено првостепено решење.
Против правноснажног другостепеног решења, тужилац је благовремено, преко пуномоћника изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи применом члана 404. Закона о парничном поступку.
По оцени Врховног суда, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни уједначавања судске праксе или новог тумачења права, узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин одлучивања и разлоге за одбацивање тужбе. Тужилац уз ревизију није приложио судске одлуке које би поткрепиле његову уопштену тврдњу о неуједначеној судској пракси. Разлози на којима су засноване одлуке нижестепених судова у том смислу одговарају и усклађени су са важећим тумачењем права и владајућим правним схватањем у пракси нижестепених судова и ревизијског суда по питању постојања правног интереса за подношење тужбе за утврђење у ситуацји када је захтев за чинидбу доспео, тако да не постоји потреба за новим тумачењем права. Из наведених разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. у вези члана 420. ст. 1., 2. и 6. Закона о парничном поступку, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена ни као редовна.
Чланом 420. став 1. ЗПП, прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Ревизија против решења из става 1. тог члана Закона није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде (став 2.). У поступку поводом ревизије против решења сходно се примењује одредба овог Закона о ревизији против пресуде (став 6.).
Чланом 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, док је ставом 4. истог члана прописано да се као спорови мале вредности сматрају и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази износ из става 1. овог члана. Против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена, јер је тако прописано чланом 479. став 6. истог закона.
Тужба ради утврђења поднета је 06.07.2022. године. Вредност предмета спора је 4.000,00 динара.
Имајући у виду да је побијано другостепено решење, којим је поступак правноснажно окончан, донето у имовинскоправном спору у ком вредност предмета спора не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена, применом члана 420. став 1., 2. и 6. у вези члана 479. став 6. ЗПП.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.
Председник већа – судија
Добрила Страјина,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
