Против правноснажног решења донетог у другом степену, предлагачи су изјавили благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС,“ број 72/11...10/23 – други закон) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Поступајући на основу цитиране законске одредбе, на основу одредбе члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд није дозволио одлучивање о посебној ревизији.

Нижестепени судови су, примењујући одредбе члана 41. став 2. и 42. ст.1. Закона о експропријацији, члана 82. и члана 83. Закона о планирању и изградњи и одредбе Уредбе о утврђивању просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута I Б реда, аутопут Е-75 Београд-Ниш петља (Пожаревац) обилазница – Велико Градиште – Голубац број Службеног гласника РС 7/21 од 03.02.2021. године, закључили да предметне парцеле имају карактер грађевинског земљишта. Применом одредбе чл. 41. ст. 2 Закона о експропријацији нижестепени судови одредили су накнаду за експроприсано грађевинско земљиште, с обзиром на то да од дана ступања на снагу планског документа, којим је промењена намена земљишта у грађевинско земљиште, власници тог земљишта стичу права и обавезе прописане Законом о планирању и изградњи и подзаконским актима донетим на основу закона, без обзира на чињеницу што орган надлежан за упис на непокретностима и правима на њима није спровео промену у јавној књизи о евиденцији непокретности и права, из чега произлази да се предлагачима има одредити накнада за грађевинско земљиште, јер је у време доношења првостепене одлуке предметно земљиште било грађевинско. Конкретне парцеле су експроприсане решењем од 22.02.2022. године, дакле по ступању на снагу планског документа, којим је предвиђено формирање грађевинских парцела, те земљиште у време доношења решења о експропријацији има карактер грађевинског земљишта. На основу налаза и мишљења вештака утврђено је да тржишна вредност по 1 м2 за кп.бр. .., кп.бр. .. и кп.бр. .., све КО ..., износи по 350,00 динара за 1м2, односно накнада за експроприсани део од 423м2 на кп.бр. .. КО ... у износу од 148.050,00 динара, за експроприсани део од 1871 м2 на кп.бр. .. КО ... у износу од 654.850,00 динара и за експроприсани део од 377 м2 на кп.бр. .. КО ... у износу 131.950,00 динара.

Разлози ревизије не указују на потребу да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, потребу за уједначавањем судске праксе, нити је потребно ново тумачење права. Указивање на погрешну примену материјалног права није довољно да би се о одлучивало о посебној ревизији. Без утицаја су и наводи ревидента којим указује да налаз вештака није у складу са Правилником о националним стандардима и кодексу етике за проценитеље, да су изабрани погрешни компаративи за процену земљишта, као и наводи којим указује на повреде одредбе члана 271. Закона о парничном поступку, јер то нису разлози за изјављивање ревизије из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, јер се истим побија правилна оцена доказа и указује на погрешну примену правила процесног права. Одлука о трошковима поступка не захтева разматрање питања од општег интереса, питања у интересу равноправности грађана, није потребно ново тумачење права, нити има места уједначавању судске праксе.

На основу изложеног, одлучено је као у ставу првом изреке решења.

Предлог је у предметном ванпарничном поступку поднет 08.04.2022. године. Предмет је одређивање накнаде за експроприсане непокретности у износу од 934.850,00 динара, што је противвредност 7.938,58 евра по средњем курсу НБС на дан подношења предлога.

Према одредби члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, дозвољеност ревизије у конкретном случају оцењује се према условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима.

Одредба чл. 403. ст. 3. Закона о парничном поступку прописује да ревизија у имовинскоправним споровима није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Како је вредност предмета спора испод законом прописаног ревизијског цензуса ревизија није дозвољена.

На основу изложеног, Врховни суд је ревизију одбацио применом чл. 413. Закона о парничном поступку и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Татјана Миљуш,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић