Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 10250/2025
14.08.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Бољевић, председника већа, Јасмине Симовић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа Бобан Трајковић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство финансија, Пореска управа, Сектор за издвојене активности, Одсек за контролу издвојене активности малих локација Врање, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Лесковцу, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 695/2025 од 28.05.2025. године, на седници одржаној 14.08.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 695/2025 од 28.05.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 695/2025 од 28.05.2025. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Врању П 2005/23 од 07.11.2024. године у ставу другом изреке, којим је одбијен тужбени захтев за обавезивање тужене на накнаду штете тужиоцу у износима, са законском затезном каматом и датумима доспелости како је наведено у том ставу изреке. Ставом другим изреке преиначено је решење о трошковима садржано у ставу трећем изреке означене првостепене пресуде тако што је тужилац обавезан да по том основу исплати туженој 78.750,00 динара са законском затезниом каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом трећим изреке обавезан је тужилац да накнади туженој трошкове жалбеног поступка од 49.500,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавиo ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Поднеском примљеним у Врховни суд 08.07.2025. године, пуномоћник тужиоца је повукао изјављену ревизију.

С обзиром да је Законом о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; у даљем тексту: ЗПП) прописано да је ревизија недозвољена ако је ревизију изјавило лице које је одустало од ревизије (410. став 2. тачка 3), а да је тужилац повлачењем ревизије од ње одустао, тужиочева ревизија је недозвољена, због чега ју је Врховни суд одбацио као у изреци овог решења, на основу члана 413. ЗПП.