Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднела је бранилац окривљеног Милоша Ковачевића, адвокат Дивна Поповић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 46. КЗ и члана 37. став 1. тачка 2. ЗКП, члана 1.КЗ, члана 5. КЗ и члана 103. КЗ, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане одлуке и окривљеног пусти на условни отпуст или укине у целини побијана правноснажна решења и врати предмет на поновно суђење.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцене навода захтева, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 46. КЗ, бранилац окривљеног Милоша Ковачевића истиче да првостепени суд у својој одлуци у потпуности прихвата Мишљење стручног тима КПЗ о степену испуњености програма поступања и оправданости условног отпуста, али да окривљеном треба молбу одбити јер процес ресоцијализације није испуњен, уз образложење да су спроведене мере оствариле одређени позитиван утицај, али да исти није таквог карактера и значаја да би се могло закључити да се окривљени поправио тако да се може очекивати да ће се на слободи добро владати, односно да није постигнута сврха кажњавања. Међутим, како сврха кажњавања није од утицаја за одлучивање о молби за условни отпуст по важећем закону, бранилац налази да је првостепени суд, позивајући се на одредбе раније важећег закона и то члана 46. КЗ, приликом доношења одлуке о условном отпусту, повредио закон јер наведене одредбе више не важе и исте су избрисане изменама и допунама Кривичног законика од 01.06.2017. године.

Наводе садржане у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног Милоша Ковачевића, адвокат Дивна Поповић, истицала је и у жалби изјављеној против решења Вишег суда у Сремској Митровици Куо 59/25 од 13.08.2025. године, а Апелациони суд у Новом Саду, као другостепени суд је одбијајући као неосноване жалбе бранилаца окривљеног Милоша Ковачевића отклонио учињену повреду Кривичног закона и у образложењу решења Кж - Уо 250/25 од 29.09.2025. године дао јасне и довољне разлоге за свој став да је неоснована молба окривљеног за пуштање на условни отпуст, имајући у виду важеће одредбе закона и то члана 567. ЗКП и члана 46. КЗ (страна 2, четврти и пети став и страна 3 први и други став другостепеног решења), које разлоге Врховни суд у свему прихвата и, у смислу члана 491. став 1. и 2. ЗКП на њих упућује.

Из изнетих разлога Врховни суд је на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић