Кзз 39/2026 2.4.1.21.2.3.11 недозвољени разлози

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 39/2026
22.01.2026. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Светлане Томић Јокић, председника већа, Бојане Пауновић, Дијане Јанковић, Гордане Којић и Слободана Велисављевића, чланова већа, са саветником Андреом Јаковљевић, као записничарем, у кривичном предмету окривљене АА, због кривичног дела недавање издржавања из члана 195. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Иване Томовић, поднетом против правноснажне пресуде Вишег суда у Новом Пазару Кж1 165/25 од 10.10.2025. године, у седници већа одржаној дана 22.01.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Иване Томовић, поднет против правноснажне пресуде Вишег суда у Новом Пазару Кж1 165/25 од 10.10.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Пазару К 670/24 од 11.06.20225. године окривљена АА оглашена је кривом због кривичног дела недавање издржавања из члана 195. став 1. Кривичног законика, па јој је изречена условна осуда којом јој је утврђена казна затвора у трајању од 3 (три) месеца, која се неће извршити уколико окривљена за време проверавања у трајању од 2 (две) године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело и обавезана је окривљена да у року од једне године по правноснажности пресуде измири доспеле новчане обавезе на име издржавања малолетне деце ББ, ВВ и ГГ, у укупном износу од 378.000,00 динара, као и да убудуће уредно даје издржавање док та обавеза траје или док не буде измењена новом одлуком суда и истовремено је одређено да ће суд, уколико окривљена не испуни доспеле новчане обавезе у року од једне године по правноснажности пресуде, опозвати условну осуду и окривљену осудити на казну затвора која је утврђена у изреченој условној осуди.

Истом пресудом окривљена АА је обавезана да на име паушала плати суду износ од 5.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, као и да законском заступнику малолетних оштећених ДД надокнади трошкове кривичног поступка на име ангажовања пуномоћника, у износу који ће бити одрећен посебним решењем.

Пресудом Вишег суда у Новом Пазару Кж1 165/25 од 10.10.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљене АА, адвоката Иване Томовић и пресуда Основног суда у Новом Пазару К 670/24 од 11.06.20225. године је потврђена.

Против правноснажне пресуде Вишег суда у Новом Пазару Кж1 165/25 од 10.10.2025. године, захтев за заштиту законитости благовремено је поднела бранилац окривљене АА, адвокат Ивана Томовић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд преиначи побијану пресуду и окривљену ослободи од оптужбе због кривичног дела из члана 195. став 1. Кривичног законика, које јој је оптужним предлогом ОЈТ у Новом Пазару стављено на терет и одреди да Основни суд у Новом Пазару, на име адвокатске награде исплати браниоцу новчани износ опредељен у захтеву.

Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Иване Томовић, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости нема прописан садржај.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1.), што у случају подношења захтева за заштиту законитости због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) подразумева опредељење одређене повреде закона због које окривљени, преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек (члан 485. став 4. ЗКП) и образложење у чему се конкретно састоји повреда закона истакнута у захтеву.

Када се захтев за заштиту законитости подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП - због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП, учињених у поступку пред првостепеним и пред апелационим односно жалбеним судом.

Обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

Одредбом члана 489. став 1. ЗКП прописано је да Врховни суд испитује правноснажну одлуку или поступак који је претходио њеном одношењу у оквиру разлога (члан 485. став 1. ЗКП), дела и правца побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости и није овлашћен да по службеној дужности оцењује коју конкретно повреду закона или други разлог је бранилац имао у виду приликом подношења захтева.

Бранилац окривљене, као разлог подношења захтева наводи повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП и у вези са тим истиче да оптужни предлог ОЈТ у Новом Пазару Кт 849/24 – Кто 571/24 од 29.11.2024. године у опису кривичног дела из члана 195. став 1. Кривичног законика, које је окривљеној стављено на терет, не садржи извршност одлуке којом је утврђена обавеза издржавања, као законско обележје и битан елемент предметног кривичног дела, због чега сматра да дело за које је окривљена оглашена кривом, није кривично дело.

Међутим, како повреда кривичног закона по питању да ли је дело за које се окривљени гони кривично дело из члан 439. тачка 1) ЗКП, постоји само ако је суд окривљеног огласио кривим за дело које по закону није кривично дело и може бити учињена само пресудом, док бранилац у захтеву указује на недостатке оптужног акта, односно не конкретизује истакнуту повреду закона у побијаној пресуди, и не образлаже у чему се иста састоји, то Врховни суд налази да поднети захтев нема прописани садржај у смислу одредбе члана 484. ЗКП, која налаже навођење конкретног разлога за подношење захтева за заштиту законитости и његово образложење.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу члана 487. став 1. тачка 3) у вези са чланом 484. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Светлана Томић Јокић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић