.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 2724/2025
01.10.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Марине Милановић, Весне Мастиловић, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Иван Глигорић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, МУП РС, ПУ Шабац, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Ваљеву, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 566/25 од 25.04.2025. године, у седници одржаној 01.10.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 566/25 од 25.04.2025. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 566/25 од 25.04.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Шапцу П1 61/24 од 02.12.2024. године, ставом првим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете исплати за душевне болове због умањења животне активности 200.000,00 динара, за претрпљене физичке болове 150.000,00 динара, за претрпљени страх 100.000,00 динара са законском затезном каматом од 02.12.2024. године до исплате. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име трошкова поступка исплати 146.350,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате, а захтев тужиоца преко досуђеног до траженог од 185.000,00 динара, за износ од 38.650,00 динара са траженом каматом се одбија као неоснован.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 566/25 од 25.04.2025. године одбијена је жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда Шапцу П1 61/24 од 02.12.2024. године.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права позивајући се на одредбу члана 404. ЗПП.
Према одредби члана 404. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
У овој парници правноснажном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву за накнаду нематеријалне штете у чињеничноправној ситуацији да је тужилац, запослен код тужене претрпео повреду на раду у току своје редовне дужности на послу, на радном месту са повећаним ризиком од повређивања, те је услед пада задобио тешку телесну повреду леве руке због чега је претрпео душевне болове због умањења животне активности, физичке болове и страх, па је одлучено усвајањем тужбеног захтева за накнаду штете по наведеним видовима применом одредбе чл. 154 став 1., 158. и 200. Закона о облигационим односима, те одредбе члана 164. Закона о раду, налазећи да нема доприноса тужиоца настанку штете. Наводима ревизије се не указује на спорна питања од општег интереса и на правна питања у интересу равноправности грађана већ се указује на чињенична питања конкретног случаја због чега нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији чија је дозвољеност условљена испуњавањем услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП.
Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу на дан подношења тужбе.
Тужба у овој парници ради накнаде штете поднета је 14.02.2024. године, а вредност предмета спора је 450.000,00 динара.
С обзиром да се у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена и на основу члана 413. ЗПП и одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Бранка Дражић с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
