Апелациони суд у Крагујевцу је, пресудом Гж 2349/23 од 14.11.2023. године, ставом I изреке, одбио као неосноване жалбе тужилаца и тужене и пресуду Основног суда у Јагодини П 643/19 од 29.03.2023. године у ставу I, II, V, VI, VII и VIII изреке потврдио. Ставом II изреке, одбачена је жалба тужилаца изјављена на став II изреке исте пресуде као недозвољена. Ставом III изреке одбијен је захтев тужених за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени ГГ је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи на основу члана 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужене прописани одредбом члана 404. став 1. ЗПП.

Побијаном другостепеном одлуком одлучено је о захтеву тужилаца да се утврди да је раскинут уговор о закупу и о обавези туженог као закупца да тужиоцу АА, као првобитном закуподавцу и тужиоцу ББ, као прибавиоцу закупљене непокретности који је ступио на место првобитног закуподавца, плати неисплаћене закупнине и дуг за струју и воду, за време важења уговора. Имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване побијане одлуке нижестепених судова о усвајању тужбеног захтева, Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној. Правилна примена материјалног права у споровима са тужбеним захтевом као у конкретном случају зависи од чињеничног стања утврђеног у поступку на коме је заснована судска одлука, а тужени уз ревизију није доставио пресуде из којих би проилазио закључак о различитом одлучивању у истој правној ствари, нити у ревизији указује на другачије одлуке другостепених судова или Врховног касационог суда и Врховног суда, из чега произлази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, па је у складу са тим одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према одредби 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу ради утврђења и исплате дуга тужиоци, као формални супарничари, поднели су 03.09.2019. године а вредност предмета спора у побијаном делу за тужиоца АА је 11.577,99 динара, а за тужиоца ББ 348.070,00 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору у коме вредност побијаног дела ни за једног од тужилаца очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни суд нашао да ревизија није дозвољена применом члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић