Решењем Основног суда у Панчеву Ипв (Ивк) 107/2025 од 12.08.2025. године, ставом првим изреке, усвојен је приговор извршног дужника, па је укинуто у целости решење о извршењу јавног извршитеља Филипа Станковића из ... И Ивк 369/2025 од 26.26.2025. године и одбачен је предлог извршног повериоца за извршење на основу веродостојне исправе од 27.05.2025. године. Ставом другим изреке, извршни поверилац је обавезан да извршном дужнику накнади трошкове другостепеног поступка од 19.266,68 динара. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев извршног повериоца за накнаду трошкова поступка по приговору.

Против правноснажног решења донетог у првом степену, извршни поверилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Извршни дужник је поднео одговор на ревизију, захтевајући накнаду за трошкове њеног састава.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11... 18/20 и 10/23 – други закон), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП. О основаности предлога за извршење, одлучено је уз примену материјалног права које не одступа од правног схватања израженог у одлукама Врховног суда у којима је одлучивано о захтевима са чињеничним стањем као у овој правној ствари, а тиче се примене чланова 48, 52. став 2. тачка 4 и 89. став 4. Закона о извршењу и обезбеђењу и члана 53. истог закона, којим је прописано да је веродостојна исправа подобна да се на основу ње донесе решење о извршењу на основу веродостојне исправе ако садржи податке о извршном повериоцу и извршном дужнику и предмет, врсту, обим и доспелост обавезе извршног дужника. У конкретном случају ради се о предлогу за извршење на основу веродостојне исправе, и у побијаној другостепеној одлуци изражен је правни став да подобност веродостојне исправе за доношење решења о извршењу и одређеност доспелости обавезе извршног дужника не произилази ни из предлога за извршење на основу веродостојне исправе, нити из саме веродостојне исправе, као ни из писмених доказа које је извршни поверилац одоставио уз иницијални акт, односно да доспелост обавезе извршног дужника као таква није садржана нити у једном писменом доказу које је извршни поверилац приложио уз иницијални акт, што је у складу са праксом Врховног суда по овом питању, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба за уједначавањем судске праксе или новог тумачења права. Извршни поверилац указује на другачију одлуку овог суда, али другачија одлука не указује нужно и на другачији правни став изражен у тој одлуци, јер правилна примена права у споровима по предлогу за извршење, као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања. Из наведеног разлога је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, који се примењује на основу члана 39. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, бр. 106/15... 54/2019 и 10/2023 - други закон), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 420. став 1. ЗПП је прописано да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Према одредби става 2. овог члана ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

Одредбом члана 27. став 3. Закона о извршењу и обезбеђењу, прописано је да против правноснажног решења нису дозвољени ревизија, нити понављање поступка.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о поступку по предлогу за извршење, у коме ревизија није дозвољена у смислу одредбе члана 27. став 3. ЗИО, да се ревизијом оспорава решење основног суда, којим је усвојен је приговор извршног дужника, па је укинуто у целости решење о извршењу јавног извршитеља Филипа Станковића из ... И Ивк 369/2025 од 26.26.2025. године и одбачен је предлог извршног повериоца за извршење на основу веродостојне исправе, то ревизија извршног повериоца није дозвољена против наведеног решења којим је укинуто првостепено решење ни по одредби члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП, јер специјално правило искључује примену општих правила.

На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Врховни суд је одбио захтев извршног дужника за накнаду трошкова за састав одговора на ревизију, с обзиром да нису били нужни за вођење ове парнице, у смислу члана 154. став 1. ЗПП, због чега је у смислу одредбе члана 165. став 1. ЗПП одлучио као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Иванa Рађеновић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић