Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утвређног чињеничног стања.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23), Врховни суд је нашао да ревизија тужиље није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, нити је учињена нека друга битна повреда поступка према члану 407. став 2. ЗПП. Ревизија не може да се изјави због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, осим у случају члана 403. став 2. овог закона.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је са туженим 03.07.2020. године закључила уговор о волонтирању. Дана 25.02.2021. године закључила је уговор о волонтирању на ... до 28.06.2021. године. Међутим, тужиља је имала упоредо закључена два уговора о раду на одређено време. Први уговор је закључила 02.12.2020. године за период до 01.03.2021. године. Други уговор на одређено време је закључила дана 01.04.2021. године до 30.06.2021. године. Међутим, и након истека трајања уговора на одређено време са датумом од 30.06.2021. године, тужиља је наставила да обавља посао који је раније обављала све до 21.09.2021. године. Дана 30.06.2021. године усмено јој је речено да више не долази на посао јер јој је истекао уговор о раду на одређено време. У периоду од 01.07.2021. године до 21.09.2021. године тужиља је обављала послове ... код туженог а да није имала закључен уговор о раду. Како је нагласила да обавља послове ... то сматра да је засновала радни однос код туженог на неодређено време почев од 01.07.2021. године.

При овако утврђеном чињеничном стању, првостепени суд је полазећи од члана 30. и 37. Закона о раду усвојио тужбени захтев тужиље. Закључио је да ако је према члану 37. став 6. Закона о раду прописано да ако уговор о раду на одређено време је закључен супротно одредбама овог закона или ако запослени остане да ради код послодавца најмање 5 радних дана по истеку времена за који је уговор закључен, сматра се да је радни однос заснован на неодређено време. Сходно томе, усвојио је тужбени захтев тужиље.

Другостепени суд није прихватио ову правну аргументацију првостепеног суда. Закључио је да је тужиља имала закључен уговор о раду на одређено време са роком трајања до 30.06.2021. године. Како је услед истека рока на који је заснован радни однос до 30.06.2021. године истекао, то тужиља нема правни основ да захтева да се утврди да је заснован радни однос на неодређено време почев од 01.07.2021. године. Након истека уговора о раду 30.06.2021. године тужиља је поднела захтев да јој се омогући ангажовање у виду волонтирања на ... одељењу те да је тужени на основу молбе тужиље сачинио уговор о стручном оспособљавању и усавршавању број .../... од 30.06.2021. године али тужиља тај уговор није потписала. Код туженог није постојала намера заснивања радног односа и у погледу даљег ангажовања тужиље, већ да је тужени тужиљу примио само ради стручно оспособљавања и усавршавања због чега је и уговор од 28.06.2021. године сачињен као уговор о стручном оспособљавању и усавршавању. На тај начин је требало да се регулише радно правни статус тужиље али исти тужиља није потписала иако је више пута позивана. Закључује да није постојала права воља за заснивање радног односа након 30.06.2021. године на страни туженог па се у таквом случају не може применити одредба члана 57. Закона о раду.

По оцени Врховног суда, одлука другостепеног суда је правилна.

Наиме према члану 57. Закона о раду, прописано је да уговор о раду може да се закључи на одређено време, за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба (став 1), послодавац може закључити један или више уговора о раду из става 1. овог члана на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који са прекидима или без прекида не може бити дужи од 24 месеца (став 2), ако је уговор о раду на одређено време закључен супротно одредбама овог закона или ако запослени остане да ради код послодавца најмање пет радних дана по истеку времена за које је уговор закључен, сматра се да је радни однос заснован на неодређено време (став 6).

Тужени према Закону о буџетском систему спада у кориснике јавних средстава, па се у односу на њега примењују одредбе и тог закона. Законом о изменама и допунама тог Закона („Службени гласник РС“ број 108/2013 од 06.12.2013. године) у члану 27е додати су нови ставови 34. и 35. којима је прописано да корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31.12.2015. године, а изузетно од тог става радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење министарства. Наведена одредба члана 27е став 34. Закона, новелирана је каснијим изменама и допунама („Службени гласник РС“ број 142/2014... 149/2020), тако да корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних односно упражњених радних места до 31. децембра 2016. године („Службени гласник РС“ број 103/2015), затим до 31. децембра 2017. године („Службени гласник РС“ број 99/16), до 31. децембра 2018. године („Службени гласник РС“ број 113/17), до 31. децембра 2019. године („Службени гласник РС“ број 95/18 и 31/19), односно до 31. децембра 2020. године („Службени гласник РС“ број 72/2019 и 149/2020). Чланом 105. наведеног закона прописано је да ако су одредбе других закона, односно прописа у супротности са овим законом, примењују се одредбе овог закона.

У кокретном случају тужиља је имала два закључења уговора о раду на одређено време, а последњи уговор је истекао 30.06.2021. године. Након тога тужиља је поднела захтев да јој се одобри волонтирање на оделељу за ... ради стручног оспособљавања и усавршавања али уговор о томе није потписала. Чињеница је да члан 37. Закона о раду прописује услове када долази до преображаја радног односа са неодређеног на одређено време. Међутим, у конкретном случају треба имати у виду и одредбе Закона о буџетском систему. Одредбама назначеног закона прописана је забрана заснивања радних односа са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места осим у изузетним случајевима уз сагласност надлежних органа Владе. Одредбе поменутог закона су lex specialis у односу на одредбе Закона о раду којима се прописују услови за преображај радног односа са одређеног времена на радни однос на неодређено време што произилази из одредбе члана 105. назначеног закона. Тужиља је радила код туженог у време када тужени као корисник јавних средстава није био у могућности да тужиљу прими у радни однос нити да заснује радни однос са неким другим лицима и у случајевима попуњавања слободних односно упражњених радних места осим ако за то постоји сагласност тела Владе и предлог надлежног министарства односно другог надлежног органа уз претходно прибављено мишљење министарства што овде није случај. Стога по оцени Врховног суда је правилно закључено да нема услова за усвајање тужбеног захтева тужиље.

Наводима из ревизије не доведи се у питање правилност побијане одлуке. Нису од значаја наводи да ли је тужиља обављала самостално послове који су јој били поверени или не. Врховни суд је дао посебне разлоге зашто сматра да је тужбени захтев тужиље неоснован. Чињеница да је другостепени суд дао другачије разлоге од оних који је дао Врховни суд не утиче на правилност донете одлуке.

Правилна је одлука о трошковима поступка.

На основу изнетог применом члана 414. став 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић