Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.93/26 од 26.03.2026. године, одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца Другог основног јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљеног Алексе Рајковића, адвоката Катарине Марковић, а пресуда Другог основног суда у Београду К бр.601/25 од 17.10.2025. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднели су браниоци окривљеног Алексе Рајковића – адвокат Милица Радоњић и адвокат Катарина Марковић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев и укине побијане пресуде, а предмет врати на поновно одлучивање, или да преиначи побијане пресуде.

Врховни суд је, на основу члана 486. став 1. и 487. став 1. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са поднетим захтевом за заштиту законитости, па је донео одлуку као у изреци, налазећи да је захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног, недозвољен.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1.) и 4.) и тачка 7.) до 10.) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1.) до 3.) и члана 441. став 3. и 4, учињених у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим - другостепеним судом.

Браниоци окривљеног у уводу поднетог захтева, као разлог подношења, истичу битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, због које је подношење овог ванредног правног лека дозвољено окривљенима преко бранилаца. Међутим, у образложењу захтева, браниоци не наводе у чему се конкретно ова повреда састоји, односно на ком незаконитом доказу се нижестепене пресуде заснивају, већ у суштини полемишу са налазом и мишљењем судског вештака саобраћајне струке и оспоравају његову доказну снагу истицањем да „налаз и мишљење вештака саобраћајне струке, на коме се пресуда заснива, није одговорио свом задатку, обзиром да вештак није утврдио брзину кретања возила окривљеног“, уз сопствени закључак да је вештак у свом налазу и мишљењу паушално и сувише субјективно износио пропусте окривљеног као возача, а смањио и игнорисао начин кретања пешака – оштећеног малолетног, а због чега је суд био дужан да одреди ново вештачење.

Поред тога, браниоци окривљеног полемишу са образложењима изнетим у нижестепеним пресудама и указују на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, истицањем да суд није приликом доношња одлуке узео у обзир да се возач – окривљени кретао својом десном страном коловоза, те да је пешак – оштећени малолетни, фактички налетео на возило, да пропусти окривљеног као возача у виду веће брзине кретања од дозвољене нису и не могу бити узрок конкретног удеса, а због чега је пресуда, према ставу бранилаца, у том делу потпуно неразумљива, нелогична и контрадикторна. Изложеним наводима се, по оцени овога суда, указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Најзад, у поднетом захтеву наводи се да је суд на главном претресу одржаном дана 17.10.2025. године одбио предлог одбране да се изврши ново вештачење, иако је ново саобраћајно вештачење било нужно, којим наводима се указује на повреду закона из члана 395. ЗКП.

Како, дакле, у поднетом захтеву браниоци окривљеног само формално истичу битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док у образложењу не наводе о чему се ова повреда састоји, а у суштини изложеним наводима указују на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање из члана 440. ЗКП и повреду члана 395. ЗКП, оспоравајући при томе доказну снагу налаза и мишљења судског вештака саобраћајне струке, што све у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представља дозвољене разлоге за подношење овог ванредног правног лека окривљенима преко бранилаца, то је Врховни суд поднети захтев одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Снежана Меденица,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић