Врховни суд је испитао побијану одлуку, применом члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 10/23 – др. закон), па је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а у поступку пред другостепеним судом нема пропуста у примени одредаба ЗПП, при чему другостепена пресуда садржи оцену жалбених навода који су од одлучног значаја.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је код туженог ЈКП „Hammeum“ Прокупље у ликвидацији био у радном односу на неодређено време и обављао послове ... до 25.10.2022. године, када му је достављено оспорено решење о престанку радног односа због покретања поступка ликвидације туженог, којим је утврђено да је тужиоцу радни однос престао закључно са 18.10.2022. године. Скупштина Града Прокупља, оснивач туженог, донела је 28.09.2022. године одлуку о покретању поступка ликвидације туженог. Покретање тог поступка је у регистру Агенције за привредне регистре регистровано решењем од 18.10.2022. године. Том одлуком је предвиђено да даном њене регистрације запосленима престаје радни однос и радно ангажовање са правом на отпремнину, с тим да ликвидациони управник може задржати на раду одређени број запослених ради обављања послова ликвидације. Током 2021. и 2022. године над туженим су извршене статусне промене. Скупштина града Прокупља је 18.02.2021. године донела Одлуку о спровођењу статусне промене издвајање уз оснивање („Службени лист Града Прокупља“ број 4 од 18.02.2021. године), према којој се из туженог (друштво преносилац) издваја јавно предузеће за обављање делатности снабдевања водом за пиће, управљање гробљима и сахрањивање, погребну делатност и делатност пречишћавања и одвођења атмосферских и отпадних вода (друштво стицалац). Исти градски орган је 13.06.2022. године донео Одлуку о статусној промени туженог и одобрио нацрт плана поделе, као и одлуку о оснивању ЈКП „Hammeum“ и ЈКП „Градски водовод“, које су објављене у „Службеном листу Града Прокупља“ број 24 од 13.06.2022. године. Надзорни одбор туженог је 12.08.2022. године донео план поделе, на основу којег је на друштво стицаоца пренет новчани и неновчани капитал друштва преносиоца, у одређеним вредностима. Саставни део тог плана је и списак запослених у друштву преносиоцу које ће преузети друштво стицалац. Тужилац се не налази на том списку и након статусне промене наставио је са радом код туженог све до доношења решења о отказу њеног уговора о раду.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су одбили тужбени захтев за поништај решења о отказу уговора о раду јер према члану 176. тачка 5. Закона о раду запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца у случају престанка рада послодавца. Другостепени суд је укинуо првостепену пресуду и одбацио тужбу тужиоца у делу којим је тужилац тражио да се тужени ЈКП „Градски водовод Прокупље“, Прокупље обавеже да од туженог ЈКП „Hammeum“ Прокупље у ликвидацији преузме уговор о раду тужиоца од 14.12.2015. године са пратећим анексима и са тужиоцем заснује радни однос од 18.10.2022. године и по том основу му призна сва права на раду и по основу рада од тог датума па надаље, применом одредбе чланова 147. – 151. Закона о раду.

По оцени Врховног суда одлука другостепеног суда је заснована на правилној примени материјалног права.

Према Закону о привредним друштвима („Службени гласник Републике Србије“ број 36/11 са каснијим изменама и допунама) ликвидација друштва почиње даном регистрације одлуке о ликвидацији и објављивања огласа о покретању ликвидације у складу са Законом о регистрацији (члан 526). Све радње прописане одредбама чланова 524 – 548. наведеног закона (престанак рада органа управљања, постављање ликвидационог управника, попис имовине и пријава потраживања, завршни биланс, ограничење исплата чланова друштва у ликвидацији, окончање поступака започетих пре ликвидације) указују да је послодавац престао да обавља регистровану делатност, јер су све те радње усмерене на гашење друштва након измирења поверилаца.

Оспорено решење садржи поуку о правном леку по којој против тог решења жалба није дозвољена. Изостанак поуке о правном леку о праву тужиоца на судску заштиту у радном спору, само по себи побијано решење туженог не чини незаконитим, јер је тужилац остварио право на судску заштиту подношењем тужбе у овом спору. Тужиоцу је радни однос престао због престанка рада – ликвидације његовог послодавца, а не као вишку запослених у смислу члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, да би се у процедури престанка радног односа примениле одредбе члана 153 – 160. тог закона, односно мерила и критеријум код одлучивања који од запослених ће бити преузет од стране друштва стицаоца, а који од њих ће остати да ради у друштву преносиоцу. У спроведеном поступку је утврђено да су приликом преузимања запослених предност имали они који су у друштву преносиоцу обављали послове неопходне за делатност друштва стицаоца. Ревизијски навод да је план поделе друштва подносиоца усвојио надзорни одбор који није био састављен у складу са законом, чињеничне је природе и не може бити истицан у ревизији (члан 410. став 2. ЗПП), а само на основу чињенице да је након спроведеног поступка статусних промена туженог покренут поступак за његову ликвидацију не може водити закључку да су ти поступци били симуловани и са намером да се избегне процедура престанка радног односа тужиље као технолошког вишка која би захтевала примену одређених мерила и критеријума. Стога су неосновани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.

На основу изнетог, применом члана 414. став 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић