Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 2417/2024
18.03.2026. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Зорице Булајић, Ирене Вуковић, Радославе Мађаров и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Драгана Мирков, адвокат из ..., против тужене Месне заједнице „Центар“ Зрењанин из Зрењанина, чији је пуномоћник Љубомир Ђулинац, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 812/24 од 28.05.2024. године, у седници одржаној 18.03.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 812/24 од 28.05.2024. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 812/24 од 28.05.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Зрењанину П1 682/22 од 05.03.2024. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужени да јој исплати на име неисплаћеног топлог оброка и регреса за коришћење годишњег одмора за период од 01.08.2012. до 30.09.2018. године укупан износ од 697.811,65 динара са законском затезном каматом од правноснажности пресуде до исплате. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 108.139,06 динара.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 812/24 од 28.05.2024. године, одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. Закона о парничном поступку).

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 18/20), у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку. Предмет тражене правне заштите о коме је одлучено правноснажном пресудом је накнада штете на име неисплаћених трошкова за исхрану у току рада и за регрес за коришћење годишњег одмора, као последице ништавости анекса уговора о раду, закључених између тужиље и туженог, у делу који се односи на начин обрачуна и исказивања предметних трошкова. О овом праву тужиље, судови су одлучили применом одговарајућих одредаба материјалног права код утврђења да се у конкретном случају ради о потраживању из радног односа и да је исто застарело с обзиром да је од момента доспелости последњег потраживања (септембар 2018. године, које је доспело 31.10.2018. године), до подношења тужбе 03.10.2022. године протекао трогодишњи рок застарелости. Став изражен у нижестепеним одлукама да се застарелост новчаног потраживања из радног односа цени на основу одредбе члана 196. Закона о раду и онда када је потраживање последица ништавости анекса уговора о раду, не одступа од праксе изражене у одлукама ревизијског суда у којима је одлучено о захтевима са истим или сличним чињеничним стањем као у овој правној ствари (пресуда Врховног касационог суда Рев2 2769/2020 од 11.02.2021. године). Сагласно наведеном, Врховни суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној, јер не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Поред тога, тужиља није уз ревизију доставила пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој правној ствари, при чему правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом, какав је у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања. Битна повреда одредаба парничног поступка, на коју ревизија указује, није разлог за посебну ревизију, чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1. Закона о парничном поступку. На основу изнетог одлучено је као у ставу првом изреке.