Врховни касациони суд одржао је седницу већа у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП, о којој није обавестио јавног тужиоца и браниоца малолетног Р.Н., јер веће није нашло да би присуство странака било од значаја за доношење одлуке, па је након разматрања списа предмета и правноснажних решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев је основан.

Из списа предмета утврђује се да је решењем Вишег суда у Врању 1Км 29/14 од 30.01.2015. године према малолетном Р.Н. на основу одредаба чланова 17. и 78. став 3. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица изречена васпитна мера појачаног надзора од стране органа старатељства, која ће трајати најмање 6 месеци, а најдуже две године.

Истим решењем, одређено је да трошкови поступка падају на терет буџетских средстава.

Бранилац малолетног Р.Н. – адвокат И.Ј. поднео је дана 05.03.2015. године Вишем суду у Врању трошковник – специфицирани захтев за исплату трошкова поступка који се односе на награду и нужне издатке браниоца у складу са важећом адвокатском тарифом.

Наведени захтев браниоца одбачен је као неблаговремен побијаним првостепеним решењем, са образложењем да бранилац малолетног Р.Н. - адвокат И.Ј., супротно одредби члана 262. став 2. ЗКП, захтев за накнаду трошкова није истакао до завршетка главног претреса, односно седнице већа за малолетнике, већ је то учинио писаним поднеском од 05.03.2015. године, и поред тога што, према ставу првостепеног суда, захтев за накнаду трошкова мора бити поднет од стране овлашћених лица само до окончања главног претреса.

Прихватајући у свему као правилне ставове и разлоге из првостепеног решења, другостепено веће Вишег суда у Врању својим решењем одбило је као неосновану жалбу браниоца малолетног Р.Н. - адвокат И.Ј., изјављену против првостепеног решења.

Поступајући на овај начин, Виши суд у Врању је побијаним решењима учинио повреду закона, и то конкретно одредбу члана 441. став 4. у вези са чланом 262. став 2. ЗКП, а што се основано истиче у захтеву за заштиту законитости браниоца малолетног Р.Н. - адвокат И.Ј.

Оцењујући захтев браниоца малолетног Р.Н. за накнаду трошкова поступка неблаговременим, са образложењем да је бранилац био у обавези да захтев поднесе до окончања главног претреса, Основни суд у Врању се у побијаним решењима позива на одредбу члана 262. став 2. ЗКП. Међутим, наведеном законском одредбом, нити било којом другом одредбом кривичног процесног закона, а ни другим прописом којим се уређује накнада трошкова у кривичном поступку (Правилник о накнади трошкова у судским поступцима – ''Службени гласник РС'', број 57/03 и 69/2011) није прописана, изричито, обавеза браниоца да захтев за накнаду трошкова одбране постави до завршетка главног претреса, већ је одредбом члана 262. став 2. ЗКП (реченица друга) прописано да се подаци о висини трошкова и захтев за њихову накнаду могу поднети најкасније у року од једне године од дана правноснажности пресуде или решења које одговара пресуди.

Имајући у виду наведено, те чињеницу која произилази из списа предмета – да је у конкретном случају специфирани захтев браниоца малолетног Р.Н. – адвоката И.Ј. достављен суду у оквиру рока прописаног одредбом члана 262. став 2. ЗКП, то се основано у захтеву за заштиту законитости истиче да је тај захтев подобан основ за доношење посебног решења о висини трошкова поступка, за које је правноснажним решењем, којим је према малолетнику изречена васпитна мера појачаног надзора од стране органа старатељства, одређено да падају на терет буџетских средстава.

Како је, дакле, побијаним правноснажним решењима учињена повреда закона на штету малолетника, то је Врховни касациони суд усвајањем захтева за заштиту законитости браниоца малолетног Р.Н. – адвоката И.Ј., укинуо побијана решења и предмет вратио Вишем суду у Врању на поновно одлучивање.

У поновном поступку, Виши суд у Врању ће имајући у виду примедбе изнете у овој пресуди, бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                         Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                    Невенка Важић, с.р.