-чиме би учинио прекршај из члана 7. став 1. Закона о јавном реду и миру.

Трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Прекршајног суда у Панчеву, Одељење у Алибунару Пр бр.1386/14 од 15.01.2016. године окривљени Т.М. оглашен је одговорним због извршења прекршаја из члана 35. став 1. тачка 6. у вези члана 12. Закона о оружју и муницији за који му је утврђена новчана казна у износу од 20.000,00 динара, и због прекршаја из члана 7. став 1. Закона о јавном реду и миру, за које му је утврђена новчана казна у износу од 20.000,00 динара, па је осуђен на јединствену новчану казну у износу од 40.000,00 динара, коју је обавезан да плати у року од 15 дана од правноснажности пресуде и одређено да ће се у противном посебним решењем одлучити о начину извршења неплаћене казне а сходно члану 315. Закона о прекршајима.

Истом пресудом на основу члана 141. став 1. и члана 142. став 1. Закона о прекршајима окривљени Т.М. обавезан је поред новчане казне да на име паушала трошкова прекршјаног поступка плати износ од 1.000,00 динара у истом року кад и новчану казну под претњом принудне наплате, а на основу члана 35. став 2. Закона о оружју и муницији због учињеног прекршаја из тачке један изреке пресуде окривљеном је изречена заштитна мера одузимања пиштоља марке „...“ модел „...“ калибра ... мм и одређено да ће заштитну меру након правноснажности пресуде извршити Полицијска станица Алибунар, која ће пиштољ продати и новац добијен продајом уплатити у корист буџета Републике Србије.

Пресудом Прекршајног апелационог суда у Београду Прж бр.2183/16 од 02.02.2016. године одбијена је као неоснована жалба окривљеног Т.М., и потврђена пресуда Прекршајног суда у Панчеву, Одељење у Алибунару Пр бр.1386/14 од 15.01.2016. године као правилна и на закону основана.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је Републички јавни тужилац под бројем Птз 178/16 од 20.04.2016. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 1. тачка 3. у вези члана 94. Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновну одлуку или да преиначи другостепену пресуду и обустави прекршајни поступак против окривљеног Т.М. због прекршаја из члана 35. став 1. тачка 6. у вези члана 12. Закона о оружју и муницији и члана 7. став 1. Закона о јавном реду и миру, услед наступања застерлости за вођење кривичног поступка.

На седници већа, о којој је у смислу члана 286. став 2. ЗПР, обавестио Републичког јавног тужиоца, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 1. тачка 3. у вези члана 94. Закона о прекршајима, јер суд окривљеног није поучио о праву на употребу свог језика нити је у записник забележио изјаву окривљеног у вези са тим.

Из списа предмета произилази да је у прекршајном поступку који је вођен пред Прекршајним судом у Панчеву, Одељење у Алибунару под бројем Пр бр.1386/14 и 1385/14 окривљени Т.М., који се на записнику од 19.06.2015. године изјаснио да му је матерњи језик ромски, најпре упозорен да има право да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца кога сам изабере, да има право на употребу свог језика, као и да је окривљени изјавио да жели одбрану да да у присуству свог браниоца кога жели да ангажује који је спречен да дође због заказаних рочишта у другом суду, и који му је рекао да дође и да затражи одлагање овог рочишта за други дан. Из списа предмета даље произилази да је суд донео решење о одлагању рочишта за 23.06.2015. године, а из записника о саслушању окривљеног од 23.06.2015. године, коме је присуствовао поред окривљеног Т.М. и бранилац Ј.Ц., произилази да окривљени уопште није поучен о праву на превођење и на вођење поступка на свом језику или на језику који разуме, нити је то учињено на каснијим записницима о саслушању окривљеног у току првостепеног поступка.

Чланом 94. став 5. Закона о прекршајима прописано је да ће се о праву на превођење и вођење поступка на свом језику који разуме поучити лице које је држављанин Републике Србије, ако се поступак не води на његовом матерњем језику, с тим да се странка може одрећи тог права ако разуме језик на коме се води прекршајни поступак а у записник ће се забележити да је дата поука и изјава учесника.

Како у конкретном случају окривљени Т.М. није на законом прописани начин поучен о праву на превођење и вођење поступка на матерњем језику и таква поука и изјава учесника није забележена у запиниску о саслушању окривљеног, по налажењу Врховног касационог суда учињена је битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 1. тачка 3. у вези члана 94. став 5. Закона о прекршајима, током првостепеног поступка.

Због учињене битне повреде одредаба прекршајног поступка побијане пресуде би требало укинути и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Међутим, чланом 84. став 1. Закона о прекршајима прописано је да се прекршајни поступак не може покренути нити водити ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, а ставом 7. истог члана прописано је да покретање и вођење прекршајног поступка застарева у сваком случају кад протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост.

Како је у конкретном случају прекршај за који је окривљени Т.М. оглашена одговорним учињен дана 02.02.2014. године, сходно члану 84. став 7. Закона о прекршајима, апсолутна застарелост вођења прекршајног поступка у конкретном случају наступила је дана 02.02.2016. године, из ког разлога је Врховни касациони суд, будући да је побијане пресуде требало укинути и предмет вратити првостепеном суду на поновно одлучивање, побијане пресуде преиначио и применом члана 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима прекршајни поступак против окривљеног Т.М. због прекршаја из члана 35. став 1. тачка 6. у вези члана 12. Закона о оружју и муницији и прекршаја из члана 7. став 1. Закона о јавном реду и миру, обуставио.

Имајући у виду да је против окривљеног Т.М. обустављен прекршајни поступак, Врховни касациони суд је одлучио да трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда а на основу члана 141. став 2. ЗПР.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 286. став 1. и члана 287. став 4. у вези са чланом 248. став 1. тачка 6. сада важећег ЗПР.

Записничар-саветник,                                                                                          Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                    Зоран Таталовић, с.р.