
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1902/2015
29.09.2016. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Миломира Николића, председника већа, Слађане Накић-Момировић и Марине Говедарица, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., коју заступа Зора Бјекић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Основни суд у Новом Саду, коју заступа Државно правобранилаштво, ради поништаја одлуке, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 372/15 од 02.04.2015. године, у седници већа одржаној дана 29.09.2016. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 372/15 од 02.04.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Саду П1 1208/2014 од 02.02.2015. године, одбијен је тужбени захтев за поништај као незаконитог решења председнице Основног суда у Новом Саду Су V 34-8/14 од 25.06.2014. године о престанку права и обавеза по основу рада у Основном суду у Новом Саду тужиљи, да се обавеже тужени да тужиљу врати на рад и накнади јој трошкове поступка са каматом. Истом пресудом одређено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 372/15 од 02.04.2015. године одбијене су жалбе странака и потврђена наведена пресуда Основног суда у Новом Саду.
Против правноснажне одлуке донете у другом степену благовремено је изјавила ревизију тужиља из свих законских разлога.
Ревизија је дозвољена на основу члана 441. Закона о парничном поступку. Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...55/14) и налази да ревизија није основана.
У спроведеном поступку нема битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.
Према утврђеном чињеничном стању тужиља је изабрана за судију Основног суда у Новом Саду са трогодишњим мандатом и судијску функцију је обављала од 01.01.2010. године. Од 01.01.2013. године изабрана је на сталну судијску функцију. Одлуком Високог савета судства од 17.06.2014. године, која је одбијањем приговора тужиље, потврђена одлуком Високог савета судства од 17.06.2014. године, тужиљи је престала судијска функција због трајног губитка радне способности за обављање судијске функције. Констатовано је да ће правноснажна одлука бити објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“. Решењем председнице Основног суда у Новом Саду Су V-34-8/14 од 25.06.2014. године, донетим на основу правноснажне одлуке Високог савета судства, тужиљи престају права и обавезе по основу рада у Основном суду у Новом Саду закључно са 25.06.2014. године, због трајног губитка радне способности за обављање судијске функције.
На утврђено чињенично стање правилно је нижестепеним одлукама примењено материјално право одбијањем тужбеног захтева за поништај решења о престанку права и обавеза тужиље по основу рада.
Одредбама члана 60. став 1. Закона о судијама („Службени гласник РС“ бр. 116/08...124/12), је прописано да судији престаје судијска функција када се на основу мишљења стручне комисије надлежног органа утврди да је због здравственог стања неспособан за вршење судијске функције. Према члану 11. истог закона судија остварује права из радног односа у складу са прописима који уређују права из радног односа изабраних лица, ако овим законом није друкчије одређено. Одредбама члана 190. став 1. Закона о државним службеницима („Службени гласник РС“ бр. 79/05...27/09), је прописано да даном ступања на снагу овог закона престаје да се на радне односе у државним органима примењује Закон о радним односима у државним органима. Према члану 2. став 2. истог закона државни службеници нису поред осталих лица и судије, јавни тужиоци, заменици јавних тужилаца и др. Законом о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05...) чланом 1. став 1. је регулисано да се права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада, уређују овим законом и посебним законом, у складу са ратификованим међународним конвенцијама, а чланом 2. став 2. истог закона да се одредбе овог закона примењују и на запослене у државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама, ако законом није друкчије одређено.
У овом случају, према мишљењу Судско-медицинског одбора тужиља није здравствено способна за обављање судске функције и правноснажном одлуком Високог савета судства као надлежног органа у двостепеном, законито спроведеном поступку у складу са одредбама члана 57, 60. и 68. Закона о судијама, члана 13. Закона о Високом савету судства и члана 52. и 53. Закона о уређењу судова, престанком судијске функције утврђен је оспореним решењем и престанак права и обавеза тужиље по основу рада у Основном суду у Новом Саду. Оспорено решење је донето у реализацији правноснажне одлуке Високог савета судства, на основу Закона о судијама, као специјалног прописа, који уређује избор и престанак судијске функције и регулише права и обавезе судија.
Ревизијом се неосновано указује на пропуст суда да након престанка судијске функције тужиљу распореди на друго радно место према преосталој радној способности, указивањем да тужиља није изгубила општу радну способност у целини, већ само радну способност за вршење судијске функције и да тужиља није реализовала право на инвалидску пензију. Тужиља није засновала радни однос закључењем уговора о раду, већ је обављала функцију судије, остварујући права по основу рада. На судије се не примењује Закон о радним односима у државним органима ни Закон о државним службеницима, већ Закон о судијама као специјални пропис и Закон о раду супсидијарно, чијим одредбама није регулисано право судије по престанку судијске функције на распоређивање на друге послове. Стога нису основани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.
Са изнетих разлога одлучено је као у изреци пресуде на основу члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.
Председник већа-судија
Миломир Николић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић