У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужиoца AA из ..., чији је пуномоћник Миленко Делић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије - Министарство одбране, чији је законски заступник Војно правобранилаштво са седиштем у Београду, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2530/16 од 16.06.2016. године, у седници одржаној 31.01.2018. одине, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2530/16 од 16.06.2016. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 8030/15 од 10.12.2015. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му на име накнаде материјалне штете – изгубљене зараде исплати износ од 5.000.000,00 динара и на име накнаде штете за умањење животне активности износ од 2.000.000,00 динара и за претрпљени страх износ од 1.500.000,00 динара, са законском затезном каматом. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова парничног поступка. Ставом четвртим изреке, тужилац је ослобођен обавезе плаћања судских такси на тужбу и пресуду.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 2530/16 од 16.06.2016. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда у ставу првом и другом изреке. Одбијен је као неоснован захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11, 55/14), који се примењује на основу одредбе члана 506. став 2. тог закона, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија тужиоца није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка прописана одредбом члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиоцу који је био на одслужењу војног рока при ВП ... ... од јуна 1990. године, прекинуто је служење војног рока решењем од 08.05.1991. године због привремене неспособности за војну службу за три године (...) и одређено да ће дослужење војног рока регулисати накнадно, по истеку привремене неспособности. Решењем Команде војног одсека ... од 03.04.2007. године тужилац је преведен у резервни састав са даном прекидања служења војног рока. Из налаза и мишљења судског психијатријског одбора Медицинског факултета универзитета у ..., утврђено је да код тужиоца постоје знаци и симптоми трајне душевне болести из круга ...., тј. негативном симптоматологијом због чега му је значајно оштећено ментално здравље, његова радна и животна способност за 60%, с тим да у време служења војног рока од јуна 1990. године до маја 1991. године није било манифестних знакова болести – ..., нити је служење војног рока имало за последицу настанак ове болести чији су се симптоми испољили непосредно по отпуштању са служења војног рока, нити за директну последицу погоршањe симптома основне болести (с обзиром да се у току служења војног рока могу декласирати латентни душевни и други поремећаји, али се то не односи на тужиоца код кога је болест испољена након одслужења војног рока).

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања правилно су нижестепени судови одлучили када су одбили као неоснован тужбени захтев тужиоца, дајући за своју одлуку јасне и довољне разлоге које у целости прихвата и овај суд.

Према одредби члана 173. Закона о облигационим односима, штета настала у вези са опасном ствари, односно опасном делатношћу сматра се да потиче од те ствари, односно делатности изузев ако се докаже да оне нису биле узрок штете.

Према одредби члана 174. Закона о облигационим односима, за штету од опасне ствари одговара њен ималац, а за штету од опасне делатности одговара лице које се њом бави.

Полазећи од чињенице да је током поступка из налаза и мишљења судског психијатријског одбора Медицинског факултета универзитета у Београду (писмених изјашњења по примедбама и исказа члана одбора) несумњиво утврђено да у време служења војног рока није било манифестних знакова болести – шизофреније, те да служење војног рока није имало за последицу настанак ове болести, чији су се симптоми испољили по отпуштању са служења војног рока, нити је служење војног рока могло имати за директну последицу погоршање симптома основне болести, то и по становишту Врховног касационог суда, у конкретном случају не постоји узрочно-последична веза између психичких сметњи код тужиоца и служења војног рока. Стога, и код чињенице да је тужиоцу због трајне душевне болести из круга шизофрених психоза значајно оштећено ментално здравље и умањена животна активност за 60%, а да у време служења војног рока није било манифестних знакова болести, нити је служење војног рока имало за последицу настанак ове болести, односно могло довести до погоршања симптома основне болести, то тужена по принципу објективне одговорности у смислу одредбе чланова 173. и 174. Закона о облигационим односима, не може бити одговорна за накнаду материјалне и нематеријалне штете коју је тужилац претрпео и трпи из којих разлога се неосновано наводима ревизије указује на погрешну примену материјалног права.

Имајући у виду напред наведено, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 414. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци пресуде, без детаљног образлагања ревизијске одлуке у смислу става 2. тог члана, с обзиром да се у ревизији понављају жалбени разлози које је другостепени суд правилно оценио, а образлагањем ревизијске одлуке не би се постигло ново тумачење права.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић