Окривљени АА и окривљени ББ осуђени су на казну затвора у трајању од по 6 месеци и новчану казну у износу од по 50.000,00 динара коју су дужни да плате у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, а уколико не плате у одређеном року суд ће исту заменити тако што ће сваки започетих а неплаћених 1.000,00 динара новчане казне бити замењено 1 даном казне затвора. Према окривљеном ВВ изречена је условна осуда и то тако што је утврђена казна затвора у трајању од 6 месеци и истовремено одређено да се казна неће извршити уколико окривљени у року од 2 године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело и осуђен је на новчану казну у износу од 50.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, а уколико не плати у одређеном року суд ће исту заменити тако што ће сваки започетих а не плаћених 1.000,00 динара новчане казне бити замењено 1 даном казне затвора.

Од окривљеног АА трајно је одузет пиштољ марке „...“ фабричког броја .., са два припадајућа оквира и два метка плаве боје калибра 9 мм, а од окривљеног ББ одузета је имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела у износу од 1.000 евра.

Одлучено је и о трошковима кривичног поступка, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде.

Пресудом Вишег суда у Краљеву Кж1-20/2019 од 21.02.2019.године одбијене су као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Краљеву, жалбе бранилаца окривљених и пресуда Основног суда у Краљеву 38К.бр.195/18 од 11.12.2018.године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднели су: -бранилац окривљеног АА, адвокат Драган Ранђеловић у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијане пресуде преиначи и одбије оптужбу или исте укине и предмет врати на поновно суђење; -бранилац окривљених ББ и ВВ, адвокат Златомир Колаковић, смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијане пресуде преиначи и одбије оптужбу или исте укине и предмет врати на поновно суђење.

Врховни касациони суд је доставио примерке захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих су захтеви за заштиту законитости поднети, па је по оцени навода изнетих у захтевима, нашао:

Захтеви за заштиту законитости су неосновани.

Браниоци окривљених у захтевима за заштиту законитости наводе да постоје околности које искључују кривично гоњење окривљених и сматрају да је кривично гоњење власника оружја и муниције искључено за период важења Наредбе о легализацији оружја („Службени гласник РС“ бр. 53 од 30. маја 2017.године), а то је период од 01.06.2017.године до 01.10.2017.године, јер је окривљенима стављено на терет да су у периоду од 12.08.2017.године до 19.08.2017.године, управо у периоду важења Наредбе о легализацији извршили кривично дело из члана 348. КЗ.

По налажењу Врховног касационог суда неосновано браниоци окривљених у поднетим захтевима указују да је доношењем побијаних пресуда, којима су окривљени правноснажно оглашени кривим и осуђени за кривично дело неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. КЗ, односно кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја у помагању из члана 348. став 1. у вези члана 35. КЗ, учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП на штету окривљених, због постојања околности која трајно искључују кривично гоњење окривљених.

Наиме, према чињеничном опису кривичног дела, датом у оптужном акту јавног тужиоца и утврђеном у изреци првостепене пресуде, произилази да је окривљени АА неовлашћено набавио спорни пиштољ са два припадајућа оквира и два метка, окривљени ББ неовлашћено продавао спорни пиштољ са оквиром и два метка, при чему им је помогао окривљени ВВ и то у временском периоду од 12.08.2017.године до 19.08.2017.године, а који пиштољ су заједно са оквиром и два метка дана 19.08.2017.године полицијски службеници одузели од окривљеног АА, уз потврду о привремено одузетим предметима.

Наредба о легализацији оружја („Службени гласник РС“, број 53/17) од 30.05.2017.године прописује у тачки 1. да власници оружја из категорије Б и Ц, који на дан ступања на снагу ове наредбе немају исправу издату од надлежног органа могу, у року од 01. јуна 2017.године до 01. октобра 2017.године, поднети захтев за издавање одговарајуће исправе. У тачки 2. наведене Наредбе прописано је да власници оружја из тачке 1. наредбе, укључујући и власнике оружја из категорије А, исто могу, у року из те тачке, предати надлежном органу, односно у власништво Републике Србије. У тачки 3. је прописано да у случајевима из става 1. и 2. наредбе, власници оружја нису дужни да доказују порекло и у прописаном року неће одговарати за неовлашћено држање и ношење оружја.

Смисао Наредбе о легализацији оружја је, односно њен дух иде ка томе да је држава имала потребу да из кривичног прогона искључи само лица која неовлашћено већ држе и носе оружје и муницију, да им омогући да предају захтев за издавање одговарајуће исправе, односно да предају такво оружје надлежним државним органима у назначеном периоду, без правних последица, јер у прописаном року неће одговарати за неовлашћено држање и ношење оружја. Стога се, по оцени овог суда, Наредба не може применити на лица која продају, набављају, купују или радњом помагања посредују при купопродаји оружја.

Како су, дакле, окривљени оглашени кривим да су у периоду важења Наредбе, односно, након њеног ступања на снагу неовлашћено купили, односно продали и посредовали у купопродаји оружја и муниције, то они не спадају у круг лица на која је могуће применити Наредбу о легализацији оружја („Службени гласник РС“, број 53/17) од 30.05.2017.године, па тиме није искључено кривично гоњење окривљених за наведена кривична дела.

Стога су, неосновани наводи захтева за заштиту законитости бранилаца окривљених , којима се указује на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

Из изнетих разлога, на основу члана 491. став 1. ЗКП, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                 Председник већа-судија,

Ирина Ристић,с.р.                                                                                                                          Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић